Оријентир за планинаре и љубитеље вина

На Винском путу кроз Вршачко виногорје, удаљено тек десетак километара од Вршца налази се Мало Средиште које може да се похвали с десетак винарија. Ту, на споју банатске равнице, пространства обрађених њива, с Вршачким планинама угнездио се манастир Средиште посвећен Пресветој Богородици Тројеручици.

Лако уочљив, захваљујући својој локацији на брду, манастир је оријентир планинарима јер од њега почиње маркирана стаза до највишег у Војводини – Гудуричког врха, на 641 метар надморске висине, али и свима који желе да истакну локацију на којој се налазе попут оближњег ресторана и домаћинстава која се баве сеоским туризмом.

Хиландарски пирг

Док смо посматрали манастирску порту, дивећи се сваком објекту понаособ слушали смо причу о старом манастиру, претечи данашњег, који датира с краја 15. века. Оснивање и обнављање многих манастира приписује се последњим Бранковићима, браћи Ђорђу, у монаштву Максим, и Јовану, синовима Стефана слепог и деспотице Ангелине у народу слављене Преподобне мати Ангелине, унуцима Ђурђа Бранковића. Сматра се да су они подигли и манастир Средиште посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, на месту данашњег села Мало Средиште, некадашњем Манастирском Прњавору. У време подизања манастира, деспот Јован обновио је и манастир Месић у којем се тада и оснива седиште епископије вршачке. Конак, трпезарија и подруми били су сазидани од чврстог материјала. Манастир је поседовао и воденицу на потоку.

Стари манастир молитвено је сабирао Србе до 1777. године, када је Законом о црквеним реформама, које је спровела Марија Терезија, угашен с још неколико манастира у Банату.

Принудним одласком монаха манастирски храм су користили становници Манастирског Прњавора као парохијски до 1788. године, када је упадом Турака опљачкан и запаљен. На месту манастирског храма 1887. године подигнута је румунска богомоља од материјала разрушеног манастира. Од инвентара старог манастира мало тога је сачувано, неколико богослужбених књига и икона, а ни то се не налази у поседу овог манастира.

Подизање новог манастира Средиште, удаљено 500 метара од локације старог манастира, отпочело је 1995. године, за време епископа банатског Хризостома (Столића). Он је у манастиру Хиландар провео двадесет година, па не чуди што је и звоник новог манастира прављен по узору на хиландарски пирг (кулу) Светога Саве.

Извор

Веза између старог и новог манастира је манастирски извор, који је остао у памћењу народа који је, како смо сазнали од мештана, долазио на њега сматрајући га за светињу, узимајући воду као благослов Божији. Над извором је подигнут и први објекат – храм посвећен Премудрости Божијој – Преполовљењу Педесетнице по пројекту архитекте Предрага Ристића. Градња манастирског конака започела је 1998. године по пројекту архитекте Димитрија Маринковића. Параклис је посвећен Светом архангелу Михаилу у знак сећања на стари манастир. Крај звоника су 2002. године постављени темељи за храм, који је посвећен Икони Пресвете Богородице Тројеручице. Последњи значајнији неимарски подухват у манастиру је подизање улазне капије с пратећим објектима, портирницом и пиргом, као и велика гостопримница у манастирској порти.

Манастир је данас општежитељни мушки манастир.

Поседује виноград подно Гудуричког врха, пчелињак и економију.

– Манастир се налази на Винском путу, па се подразумевало да има и свој виноград. Тако да је некада једна од највећих винарија у бившој Југославији – „Вршачки виногради” даривала једном од два хришћанска драгуља нашег града, други је манастир Месић, два хектара земље и засадe виновe лозe – објашњава Ђорђе Крстов, један од најзаслужнијих људи, не само у развијању култа гајења винове лозе и производње врхунских вина у јужном Банату, већ и за праву експанзију туристичке понуде, пре свега Вршца и оближње Гудурице, као и других села у окружењу. Од њега смо добили препоруку да пробамо одлично црвено манастирско вино, а после како нам воља. И би воља већине посетилаца да понесе бутељку божанског нектара кући, па када је испразни да има повод више да у Средиште по нову дође.