Сети се...

„Нисмо на време схватили. Имали смо предрасуде да је заборавност нормална у позним годинама, па смо  деменцију приписивали старости. Тек после три године патње и сумњи одвели смо мајку лекару, добила је праву  дијагнозу и лекове који су јој помогли да смањи агресивност  и немир”. Ово су речи госпође С. С., која 15 година брине о мајци, која живи са деменцијом. Ово је једно од небројано сличних сведочења, јер ова опака болест која „брише памћење” неприметно напредује и постепено неповратно доводи до губљења памћења, способности говора, свести о времену и простору, и  способност да се брину сами о себи.

Алцхајмерова болест није болест појединца, већ болест породице и болест друштва. Нико од нас не зна шта га сутра чека, а бројке су неумољиве. Процењује се да у свету данас има преко 55 милиона оболелих, од којих у Србији више од 140.000. За нешто више од пет година ова цифра ће се повећати на 78 милиона на глобалном нивоу.

- Деменције су један од главних узрока инвалидитета и зависности старијих људи, а наши системи, на првом месту  здравствене и социјалне заштите, нису спремни за садашњи, а камоли будући број оболелих. Деменција је и седми водећи узрок смртности на глобалном нивоу. Ово има и озбиљне економске последице. Тренутно процењени годишњи трошкови деменције на светском нивоу износе 1,3 билиона долара, али се до 2030. очекује да ће се трошкови удвостручити на 2,8 билиона долара, наводи се у саопштењу Српског удружења за Алцхајмерову болест, придруженог члана Међународне  асоцијације за Алцхајмерову болест (АДИ) које трећу годину заредом, у оквиру глобалне акције подизања свести и са својим партнерима, обележава 21. септембар - Светски дан борбе против Алцхајмерове болести. .

Време је за одлучне акције за промену стања!

- Потребно је да Влада РС хитно направи Стратегију или План за решавања  питања деменција, на шта се и обавезала Светској здравственој организацији 2017. године, и да у њих  укључи снажне кампање за подизање свести јавности и иницијативе које негују инклузивне и подржавајуће заједнице, јасна је и конкретна мр Надежда Сатарић, председница Управног одбора.

- Деменције су један од главних узрока инвалидитета и зависности старијих људи, а наши системи, на првом месту  здравствене и социјалне заштите, нису спремни за садашњи а камоли будући број оболелих. Деменција је и седми водећи узрок смртности на глобалном нивоу.  Ово има и озбиљне економске последице. Тренутно процењени годишњи трошкови деменције на светском нивоу износе 1,3 билиона долара, али се до 2030. очекује да ће се трошкови удвостручити на 2,8 билиона долара, каже  Сатарић свесна чињенице да без Стратегије мало тога може да се учини.

- Недостају нам дневне услуге у заједници (дневни боравци, предах смештаји, групе подршке, саветовалишта  за оболеле и сроднике који брину о њима, едукативне радионице за породице и систематско образовање здравствених и радника у социјалној заштити). Сродник који негује одраслог оболелог члана породице не  може да добије више од  недељу дана боловања годишње. Запослени сродник, неформални неговатељ нема могућност рада у фирми на пола радног времена, тешко се приступа праву оболелих на пелене, на новчани додатак за туђу негу и помоћ. Слободних капацитета у државним установама социјалне заштите за смештај оболелих углавном нема...