Mарихуана мења деловање гена

(Printscreen/Instagram)

Марихуана, позната по својим психоактивним и лековитим својствима, у последње време је постала предмет бројних научних студија. Иако се већ дуго користи у медицинске сврхе, недавне студије показују да дуготрајна употреба марихуане може имати озбиљан утицај на деловање гена.

Мада су истраживања о утицају марихуане на гене још су у раној фази, досадашњи резултати показују да употреба ове биљке може да покрене епигенетске промене које имају далекосежне последице по здравље. Од промена у имунолошком систему и репродуктивним функцијама, до повећаног ризика од менталних болести, марихуана има значајан утицај на експресију гена. Иако се ова биљка користи и у медицинске сврхе, ове студије наглашавају потребу за опрезом и даљим истраживањима како би се боље разумели сви њени ефекти на људски организам.

Студије о наследним болестима

(Freepik)

Разумевање утицаја марихуане на гене почело је кроз студије о наследним болестима и поремећајима код особа које су дуготрајно користиле марихуану. На почетку су истраживачи примећивали повезаност између употребе марихуане и одређених здравствених проблема, као што су оштећење имунолошког система, повећан ризик од менталних поремећаја и проблеми с плодношћу. Ове почетне студије поставиле су темељ за истраживање утицаја марихуане на људску генетику.

Један од кључних истраживачких алата који је омогућио напредак у овом пољу је „епигенетика”, грана генетике која проучава како окружење и понашање могу да промене начин на који се гени „укључују” или „искључују”, а да се не промене саме секвенце ДНК. У овом случају, марихуана је постала предмет пажње због њених могућих епигенетских ефеката. Вишеструке епигенетске промене после употребе канабиса раније су биле повезиване са ћелијском пролиферацијом, хормонском сигнализацијом, инфекцијама, шизофренијом и биполарним поремећајем.

Промене у регулацији гена

Научници су открили да активни састојак марихуане, тетрахидроканабинол (THC), може да изазове епигенетске промене. THC је познат по свом утицају на централни нервни систем, али су истраживања, такође, показала да може да утиче и на деловање гена. Кроз лабораторијске студије на животињама и људским ћелијама, истраживачи су установили да THC може да промени начин на који се одређени гени изражавају, што може да изазове промене у имунолошком одговору, развоју мозга и метаболизму.

Нека истраживања су, на пример, показала да марихуана може да утиче на гене који су повезани са стресом и анксиозношћу. THC мења начин на који се ови гени активирају, чиме се објашњава зашто неки корисници марихуане доживљавају смањење стреса, док код других долази до повећања анксиозности. Ове промене у експресији гена могу трајати и након што особа престане да користи марихуану, што указује на дуготрајне ефекте.

Утицај на репродуктивни систем

Један од забрињавајућих аспеката истраживања о марихуани и генима је откриће да промене у деловању гена могу да постану наследне. Студије су показале да мушкарци који редовно конзумирају марихуану могу да пренесу епигенетске промене на своју децу. На пример, деца очева који су често користили марихуану могу да буду подложнија поремећајима у понашању или да имају повећан ризик од развоја менталних болести, попут депресије или шизофреније.

Једна студија објављена у часопису Epigenetics анализирала је сперматозоиде мушкараца који су конзумирали марихуану и упоредила их са узорцима мушкараца који нису користили ову дрогу. Резултати су показали значајне епигенетске промене у генима повезаним са растом и развојем. Научници су закључили да марихуана може да промени експресију гена који су кључни за правилан развој фетуса, што објашњава зашто деца корисника марихуане понекад имају развојне поремећаје.

Промене у мозгу

Научници су, такође, истраживали како марихуана мења експресију гена у мозгу, посебно у вези са менталним здрављем. Једна од најважнијих области истраживања била је повезаност између марихуане и развоја менталних поремећаја, попут шизофреније и биполарног поремећаја. Истраживања су показала да THC може да промени активност гена који су одговорни за синтезу допамина, неуротрансмитера који игра кључну улогу у регулацији расположења и мотивације.

Повећана или смањена активност ових гена доводи до промена у функцијама мозга, што може да допринесе развоју менталних болести. Студије су показале да адолесценти који користе марихуану имају већи ризик од развоја шизофреније у одраслом добу, делимично због промене у експресији гена који су повезани с овом болешћу.

Иако истраживања о негативним ефектима марихуане на гене изазивају забринутост, она, такођ,е отварају врата за потенцијалне терапијске интервенције. Научници истражују могућности манипулације експресијом гена како би развили третмане за зависност од марихуане и друге поремећаје изазване њеном употребом.

Уколико би успели да идентификују гене који су најосетљивији на THC, развили би лекове или терапије које би могле да смање штетне ефекте марихуане на мозак и тело.