„Лав фест” променио слику Врњачке Бање
Уз остале музичке фестивале, „Бирфест”, „Егзит”, „Нишвил” или Сабор трубача у Гучи, ова манифестација окупља највише младих у региону и доводи највише страних туриста
Музички фестивали подижу ниво свести о месту у ком се одржавају и карактеристикама те средине и важни су за позиционирање Србије кроз културни туризам, истакао је Владан Церовић, директор Завода за проучавање културног развитка, отварајући недавно тридесети, јубиларни нишки џез фестивал.
„То потврђује и већ осми по реду ’Нишвил’ џез театар, веома значајан део ’Нишвила’, који ове године има на свом репертоару чак 17 представа. Драго ми је што се и овај фестивал шири и добија нове сегменте. Такође, постаје све значајнији у земљи и иностранству”, додао је наш саговорник.
Церовићево недавно обраћање део је пројекта „Улога и значај музичких фестивала у туристичкој промоцији Србије” Завода за проучавање културног развитка, о ком је у Нишу разговарао и с директором џез фестивала Иваном Благојевићем и Мајом Митић, уметничком директорком и селекторком џез театарског фестивала „Нишвил”.
Забава и традиција
Разговор је поново поставио питање да ли су наши фестивали само забава као део традиције „хлеба и игара”, да ли су пут да се напуне локални буџети или су и печат културног идентитета.
По написима из балканске штампе, Србија је домаћин неких од најузбудљивијих музичких фестивалских дана у Европи. Наши највећи фестивали промовишу, како запажају музички критичари, најразличитије жанрове и извођаче. Рок, панк, поп, балканске, домаће забавне, народне, али и џез музике. Окупљају људе из целог света и спајају различите културе. Око главних музичких вишедневних сцена све је више страних туриста из источне, али и западне Европе.
На последњем Драгачевском сабору у Гучи разговарали смо с кинеским, француским и америчким туристима у истој улици у којој су се до јутра сви „дрмусали” уз ракијицу и трубу.
По подацима Туристичке организације Србије, концерти су најпосећенији догађаји, а наступи савремених група на овим фестивалима омогућују да Србија буде у фокусу.
Највећи напредак у посећености концерата и новим садржајима запажен је на последњем, недавно завршеном „Лав фесту” или Фестивалу љубави у Врњачкој Бањи.
По речима директора Туристичке организације Врњачке Бање Ивана Трифуновића, ове године окупио је више од 50.000 посетилаца, значи 15 одсто више него прошле године. Наступају младе, а и светски познате групе, самим тим фестивал окупља младе из целога света.
„Ово је фестивал који окупља највише младих у региону, а у Врњачку Бању доводи највише страних туриста. ’Лав фест’ је променио слику наше најстарије бање”, каже Трифуновић, додајући да програм фестивала прати све више културних дешавања. За туристичку касу допринос овог и сличних фестивала је немерљив, каже још, самим тим што је цена смештаја у време њиховог одржавања и до 30 одсто већа, а предузетници из бање се подстичу тако што им се у време фестивала не наплаћује закуп.
Фестивал „Егзит” у Новом Саду је данас, после 19 година, један од највећих фестивала у Европи, који, по званичним подацима, сада посећују туристи из 60 земаља света. Младима су најпривлачније фестивалске журке на тврђави до раних јутарњих сати.
Како кажу у ТО Нови Сад, многи странци планирају путовање према данима када се фестивал одржава.
Београдска журка
Страни туристи тако на мапи уцртавају путовање и када је у питању буђење уз предјутарњу трубу у Гучи на Драгачевском сабору, које многи не желе да пропусте, као и када се ради о Фестивалу пива или „Бир фесту” у Београду. По разним подацима, током пет дана кроз фестивалску зону на ушћу Саве у Дунав, коју странци најпре и желе да виде, прође и више од 500.000 посетилаца, а британски лист „Индипендент” га је сврстао у најатрактивније догађаје на планети, а до сада је на његовим бинама наступало више од хиљаду извођача разних музичких жанрова.
Све су популарнији и АРЛЕММ, музички фестивал у Ариљу, и јунски „Арсенал фест” у Крагујевцу, чији камп је из године у годину посећенији, тим пре што ВИП карта од 13.000 динара, осим отварања и ВИП места и пропусница, укључује и смештај у кампу.
„Прва хармоника” у Сокобањи и Фестивал изворне песме у Прислоници данас су посетиоцима занимљиви као део атрактивне и разнолике традиције Србије.
Истраживач и координатор пројекта о улози фестивала у туризму Јасна Димитријевић из Завода за проучавање културног развитка, осврћући се на ове податке каже:
„Фестивали из области културе и музике утичу на обликовање идентитета места, на економски напредак, развој инфраструктуре, стварање културних навика. Они, по резултатима нашег истраживања, подстичу стваралаштво. Такође и сарадњу стваралаца и туриста и њихову размену на локалном, регионалном и међународном плану. Подижу и ниво свести о значају културе у локалној заједници. Тема нашег истраживања је изузетно важна да бисмо постали свесни значаја фестивала и подстицали као друштво позиционирање Србије кроз културни туризам.”
Како додаје, циљ Завода за проучавање културног развитка је нарочито истраживање и подстицање најзначајнијих музичких фестивала у Србији, који су изузетно важни за међународну промоцију и развој локалних заједница:
„Данас фестивал треба да буде холистички, да има стратешки приступ, далекосежну активност у друштву, да је генератор манифестација. Такође, мора да има добре координаторе, што подразумева сарадњу различитих сектора. Такође, да изазива публику и да га води креативност. Музички фестивал као средство културне политике обликује град. Зато квалитетни вишедневни музички догађаји подразумевају активно учешће публике, чему претходи детаљно осмишљавање садржаја и доступност у најширем смислу, и преко медија и друштвених мрежа и у контакту и отварању врата публици на сваки конструктиван начин”, каже наша саговорница.
У склопу истраживања планирана је и анкета која ће бити упућена туристичким организацијама у градовима домаћинима фестивала, с циљем истраживања утицаја фестивала на економске прилике, на културу и средину.
„Кроз анализу садржаја најзначајнијих музичких фестивала у Србији узеће се у обзир креативна активност, нова партнерства и сарадња, друштвена и привредна корист, идентитет места и утицај на бољи квалитет живота, као и развој публике и стратешки развој града”, навела је параметре из анкете.
„Поред увида у програмске садржаје најзначајнијих музичких фестивала и изворе финансирања ових фестивала у Србији, на основу ових података, резултате истраживања ћемо представити на три према свему томе одабрана домаћа фестивала, а планирана је и конференција, чији ће учесници бити организатори ових музичких догађаја. Циљ је да се представе добри резултати и примери и афирмишу нове могућности у промоцији Србије кроз културни туризам”, најављује Јасна Димитријевић.
Концерти најпосећенији догађаји
По истраживањима Туристичке организације Србије, 30 одсто страних гостију наводи да су им музички фестивали главни подстицај за долазак у Србију, док су за 14 одсто њих фестивали, нарочито одређени концерти, главни разлог да посете нашу земљу и по програмима фестивала планирају пут. По тим подацима, њихов боравак у каси прихода од туризма је све видљивији.
