Како превазићи усамљеност
За срећу и задовољство у животу неопходна је истинска повезаност с другима, тврди психолог Александра Солујић
У свим срединама има бар понеког ког остали „етикетирају” да је „сам свој” или као некога ко „живи у свом свету”. Углавном је реч о мање комуникативним личностима, али многи и људе који проводе живот или доста времена сами, сматрају заправо усамљенима. Самоћа и усамљеност, међутим, чак иако се подударају, увек су била два појма различитог значења, подсећа и психолог Александра Солујић.
„Постоји податак да је шездесет одсто оних који говоре да се осећају усамљено људи који су у емотивном односу с партнером, тако да је главна одлика усамљености, у ствари, само доживљај особе да је сама и изолована. Особи која пати јер је усамљена фали не само комуникација, већ и повезаност и блискост с другим људским бићем.Људи који су усамљени најчешће имају неки проблем у способности да буду блиски и да успоставе лични однос”, каже за „Магазин”.
Вероватно је да је свако од нас у неком периоду искусио усамљеност. Неке животне ситуације са собом је носе. Осећање да смо изоловани и отуђени дуго времена или у ситуацији у којој то није очекивано, проблем је на којем ваља радити, упозорава као психолог, додајући:
„Детињство и рани модели односа који смо имали постају основа за све касније односе. Могуће је да су људи који имају непрекидан доживљај усамљености имали нека непријатна искуства у годинама када се личност формира, као што су недостатак љубави и пажње, занемаривање и слично. Због неповољних искустава током развоја човек је научио да очекивања која има умањи и остане дистанциран.”
Сами заједно
Бити у вези с неким није штит од усамљености, наглашава. Често људи остају у незадовољавајућем односу јер се плаше усамљености, а парадоксално је то што већ „живе оно чега се плаше”. Ако је један емотивни партнер усамљен и други је: „Обоје доприносе таквом стању. И за сваког би било корисно да преиспита своју улогу у усамљености у једној вези или браку. Оно што можете да урадите јесте да покренете неку тему која није пука размена информација, питајте за мишљење о нечему и саслушајте. Седите до партнера док се бави нечим чиме се уобичајено бави како би маскирао усамљеност и дајте шансу и њему и себи учествујући у тој активности. Нема сумње да ће у почетку бити тешко, али вреди потрудити се”, препорука је за парове.
Људи се данас често окрећу разним стратегијама које привремено „маскирају усамљеност”. Време проводе затрпани послом, уз телевизију и друштвене мреже или у сталним изласцима и безначајним контактима. Ништа од овога „не ради посао”, како популарно каже психолог, бар не дугорочно.
„Маскирајући” се претрпавањем послом, наводе то као разлог зашто нису у контакту с другима, а у исто време захваљујући послу немају времена да размишљају и суоче се са својом ситуацијом, објашњава.
„Гледајући телевизију често имају илузију да нису сами и живот с екрана виде као модел како би требало да изгледа њихов. Нереални модели отежавају изградњу реалних односа. Неки се, пак, од усамљености бране сталним успостављањем нових контаката уз девизу ’Ниједан позив се не одбија’. Улазе и у разне односе, не схватајући да бројност контаката или нових веза није повезана с доживљајем усамљености, већ је у питању њихов квалитет. Ипак, у тој бројности и учесталости контаката повећава се могућност да неки од њих постане значајан и да се изађе из погрешне везе или неконструктивних познанстава”, додаје.
Некима су за такав здрав контакт, каже, препреке суморна и песимистична предвиђања, други себе виде на нереалистичан и искривљен начин и пропуштају знаке нечије заинтересованости. Усамљени људи могу бити и непријатељски настројени, што друге гура од њих. Односе који постоје они потцењују и омаловажавају, тешко им је и да покрену иницијативу.
„Ако имате доживљај да сте усамљени, обратите пажњу на људе, на њихове мисли и осећања. Бавите се другима. Добри односи се граде. Преиспитајте уверења о себи и њима. Активирајте стара пријатељства и покажите интерес за нове људе. Негујте односе које имате, посветите им пажњу и време. Психотерапијски рад углавном се заснива на изградњи способности за узајамност. Откривамо где је ’запело’ и како развијати вештине које недостају. Ако осећате хроничну усамљеност без обзира шта покушавали да урадите, размислите о консултацијама са стручњаком. Проблеми усамљености заједничким радом могу се решити”, уверава оптимистички Александра Солујић.
