Отворен „београдски Бродвеј“

Београд је од вечерас богатији за још једну позоришну сцену – Театар Одеон, који би се слободно могао назвати и „београдски Бродвеј“, судећи бар по синоћ представљеном мјузиклу „Лу“ којим је свечано подигнута „дигитална“ завеса уместо оне старинске и тешке, а иза ње откривена раскошна технолошки модерна сцена, али и инветивна сценографија, костими, кореографија...  После дугог низа година обновљен је некада легендарни београдски биoскоп у Улици краљице Наталије. Поново ради бисокоп! Напокон, једна лепа и охрабрујућа вест.

Ова представа комплетно је ауторско дело власника Жељка Митровића који је овим испунио дато обећање – да ће овдашњој јавности подарити нешто квалитетно и вредно, за оне који не подржавају ријалитије по чему је овај ТВ челник познат, али и критикован. Само неколико дана након пуштања у етар „Елите“, а у част 30. рођендана ружичасте телевизије, пуштено је у рад још једно елитно место за које се надамо да ће остати елитно по квалитету, а народно по посећености.  

Мјузикл „Лу“ на забаван, духовит, ироничан начин, кроз музику, песму и игру, у два чина, представља Луцифера који се успротивио свом Богу оцу и браћи и сестрама, сународницима небескога царства, а за казну послат на земљу да буде један од нас, да искуси овоземаљски живот, похлепу, страст, патњу, али, на крају и љубав, схвативши да пакао и рај често могу бити и једно место, и да у животу ништа није ни бело, ни црно.

Овај комад, пун симбола употуњен је познатим песмама у новом аранжману, наших познатих музичара, пре свега Оливера Мандића који је и присуствовао претпремијери, „Екатарине Велике“, „Забрањеног пушења“... Вешто је Митровић уклопио речи песме у наратив. Редитељску помоћ пружио му је Марко Јовичић, кореографију је осмислила Катарина Илијашевић, сценографију Дуња Костић, док је костимографске креације потписала Невена Миловановић. У главним уогама гледали смо: Жарка Димоског, Анастасију Кнежевић, Марка Марковића, Весну Паштровић, Сашу Ђурашевића, Снежану Јеремић Нешковић, Миљана Прљету, Младена Мљковића, Тамару Милојковић и друге уигране, беспрекорно синхронизоване чланове глумачког, плесног ансамбла, али и хора Театра Одеон.

Поред представе у фоајеу необично енетеријерски осмишљеног позоришта видели смо и кубистичке слике, скулптуре и инсталације Жељка Митровића који је овим показао да није само маг телевизије, ријалитија и дронова већ и ликовне уметности, јер како каже, ако човек жели да се бави телевизијом мора бити свестран, а дизајн је нешто што га је одувек интересовало. Па је тако даноноћно учествовао и у осмишљавању овог простора које делује и магично, и мистично, попут музеја илузија. А телевизија и позориште јесу управо то - једна велика илузија!