Балкански рис је ипак преживео

Нешто више од две деценије, кад је у Црној Гори убијен последњи примерак, једна од камера на црногорском делу Хајле, недавно је снимила балканског риса.

„ Скакао сам, два метра у месту сам скакао. Много ми је драго што сам успео ја да га нађем”, каже за подгоричке Вијести Семир Кардовић, планинарски водич из Рожаја, који већ деценију, у сарадњи са локалним и међународним организацијама, тражи доказ да ли балканског риса има на територији Црне Горе.

Из Агенције за заштиту животне средине указали су да је вест да је рис снимљен на територији Црне Горе сјајна, а да се сад очекује потврда присуства репродукције, односно мајке са младима.

Балкански рис је најмање бројна подврста евроазијског риса. Из мреже заштићених подручја „ Паркови Динарида” наводе да се његова бројност процењује на мање од 50 јединки, због чега се, као крајње угрожена, балкански рис нашао на црвеној листи угрожених врста.

Насељава западни део Северне Македоније, источни део Албаније и косовски део Проклетија. У литератури, више аутора наводи да је, иако редак, балкански рис постојао у Црној Гори.ƒКардовић каже да је последњи рис у Црној Гори регистрован пре 22 године. То је била јединка која је одстрељена у јесен 2002.

Као планинарски водич, љубитељ природе, Семир Кардовић више од деценију активно је укључен у тражење те животиње. Како је рекао Вијестима, за све то време, није било и званичних података да је нека јединка регистрована на црногорској територији.

„ Има људи који наводе да су га видели, мада често балканског риса помешају са дивљом шумском мачком. Није искључено да га има и на другим местима у Црној Гори, али према мом истраживању терена, тај део где је снимљен, био је и најпогоднији где би могао да се задржи. У протеклих десет година колико га ја активно тражим, добијао сам много информација где је наводно виђен, колико сам могао да уклопим са својим временом, успео сам да покријем део терена где сам мислио да би могао да буде”, испричао је Кардовић.

Како додаје, риса и не можете да пратите активно, већ се прати његов извор хране, терен, експозицију планине и терен