Преко лустера до коња
Слободан Милојевић од детињства је желео да има коња, а данас је не само остварио свој сан, већ и деци из Јагодине кроз такмичења која организује помаже да заволе коњички спорт
Изван Београда нема пуно места где деца и тинејџери могу да се друже с коњима. Иако је јахање здраво и препоручује се и у терапеутске сврхе, мало је клубова који могу да усмере децу ка коњичком спорту. Једно од ретких места је Јагодина, где већ дуже време, с традицијом од већ тридесетак година, делује коњички клуб у оквиру тамошњег спортског центра, на месту где се налази и аква-парк, зоолошки врт и други садржаји. Ко дође у зоо-врт, може макар да се слика с коњем за успомену, а та фотографија може касније да их и покрене и мотивише да пођу у школу јахања и да науче неку од спортских дисциплина.
Коњички клуб „Јагодина” постоји од 1993. године, а у оквиру клуба организована је школа јахања за децу и одрасле. Клуб се са својим грлима такмичио у препонском спорту и у даљинском јахању, каже Слободан Бобан Милојевић, председник клуба, који се у разговору за „Магазин” присећа како је деведесетих купио првог коња на паркингу поред нишког ауто-пута, а затим још једног у Мачванском Прњавору, па у ергели ПИК Бечеј, и тако је кренуло. Мало-помало стигло се и до коњичког клуба који има тренутно пет коња на располагању за категодине - деца, јуниори и амазонке.
– Ми смо практично једини коњички клуб на простору од Београда до Ниша – каже Милојевић, који је својевремено доста радио као антиквар, трговао старим намештајем, лустерима, уметничким сликама. Посао му је, како каже, ишао јако добро, али зарада је временом све више почела да се прелива на куповину и одгој коња, па се наш саговорник поверава да не би смео ни да срачуна колико га је ово задовољство укупно коштало.
Првог коња купио на паркингу
– Још као дете заљубио сам се у коње, чак од тада желео да и ја имам неког свог ждрепца. Живот кô живот, одведе те на разне стране, и тек с тридесет и нешто година ту жељу успео сам да остварим – прича Слободан Милојевић.
– Првог коња купио сам на ауто-путу на паркингу мотела, од људи који су се враћали кући с вашара. Било је то близу Параћина, ни они нису веровали да сам озбиљан, мислили су да се шалим. Ту кобилу сам одвео у Јагодину и тако је кренуло. Деведесетих, у време инфлације, купио сам и кобилу од Каменка Катића, спикера Телевизије Београд, који више није могао, како ми је и сам признао, да плаћа скуп пансион на београдском хиподрому. После коња почео сам да купујем фијакере, седла и другу опрему. Клуб се прво звао „Кентаур”, а онда сам га преименовао у КК „Јагодина” – прича наш саговорник.
Временом је запослио и шталара, плаћао тренера и џокеја. Најзначајнији коњ у клубу био је Ахилеј, сјајан препонаш, миран као јагње, који је дебитовао 2000. године на такмичењу у Војној установи „Карађорђево”. Имао је сјајне резултате у конкуренцији с најбољим препонашима, скакао је на Сајму у Новом Саду, на Ади Циганлији такмичио се с коњима из клуба „Милиционар”, а наступао је и у Нишу на Купу цара Константина.
Ове године је у Јагодини, на предлог Слободана Милојевића и уз подршку његових другара коњара из Београда и других градова, одржана је смотра на којој су се такмичили јуниори и јуниорке и амазонке, деца од седам до 12 година, тинејџери и старији, на новоизграђеном мањежу, у оквиру коњичког клуба који се налази у простору јагодинског спортског центра.
Девојчице бројније на тренинзима
На коњичку ревију дошли су млади такмичари из Крагујевца, Деспотовца, Свилајнца, Тополе, Ћуприје, Крушевца и других места. Јагодина је имала шесторо представника, а сви су се сложили да је манифестација успела. И учесници, родитељи, као и посетиоци били су презадовољни.
Слободан Милојевић је поносан што се такмичила и његова ћерка, четрнаестогодишња Јелена. И она се нашла међу децом која су исказала своје вештине, и добила награде, а како и не би кад се захваљујући оцу још с четири године попела на коња. Данас помаже мајци која учи оне најмлађе полазнике, док Слободан ради са старијима.
Он додаје да се деца у крају све више интересују за овај спорт, додуше дечацима је и даље дража лопта, али девојчице више воле коње. Не само у Јагодини, него и у Београду и у другим местима, а и по таленту предњаче над вршњацима, имају лепши став и осећај за љубимца, а и на тренинзима су бројније, од двадесеторо деце тринаест су девојчице у коњичком клубу.
У Јагодини има 120 клубова, највише је фудбалских – педесет два и само један коњички. Последњих неколико година КК „Јагодина” добија и нешто пара из општинског буџета, на доброј је локацији, али земља није у власништву клуба. Ипак, надају се да ће ту остати довољно дуго на радост деце која захваљујући дружењу с овим племенитим животињама добијају одлично васпитање и уче се одговорности.
Слободан Милојевић, за сваки случај, не оставља трговину антиквитетима, коњи су му велика љубав, која се пренела и на потомство, али од нечега се мора живети, каже наш домаћин док на овој летњој спарини ужива у својој башти, у хладовини платана, белог јасена и кестена.
Младе наде
На такмичењу „Коњичка ревија Јагодина” Јелена Милојевић из КК „Јагодина” освојила је прво место и пехар јер је успешно завршила три утакмице с три различита коња. Јелена је с грлом Ника добила и специјалну награду, освојила је пехар за најлепше опремљеног коња и јахача, друго место и пехар освојила је Наталија Трејкић на грлу Рина за испољену храброст и шоу који је извела с коњем из приватне штале Трејкић Свилајнац, пехар за треће место освојила је Сашка Јовановић на грлу Линда из приватног клуба Микице Петровића из Крагујевца, као и Мартин Јовановић из истог клуба који је добио пехар за показане вештине јахања.
Пехаре су такође добили и Тара Милановић и Аманда Пантић за завидну способност и елеганцију јахања, а Божидар Вулић је освојио пехар и проглашен је џентлменом међу јахачима, све троје из школе јахања КК „Јагодина”. Сви остали учесници награђени су дипломама и медаљама с лентом за учешће и испољене способности.
