Увек се сакриј од грома

Лета с учесталим грмљавинским непогодама намеће тему како се заштити од удара грома и његових последица. Гром је изузетно опасна појава. Нема тог правила или законитости по којима би могло да се одреди где ће гром ударити у земљу. Наравно, зна се да су то у планинама – врх, гребен, усамљене стене, на ливадама и у пољу – усамљено велико дрво или човек, али и све што ремети водену равнину на мору и језерима.

– На мети громова су и трафостанице, куће и други објекти. Зато је на први звук грмљавине најпаметније склонити се у затворени простор. Ако то није могуће, човек на отвореном требало би да се удаљи од усамљеног дрвета и да чучне уколико се висином издваја у природи, где га је затекло невреме – наводи Недељко Тодоровић, метеоролог.

Он истиче да нема потпуне заштите од грома, који је увек озбиљна претња по живот људи и животиња, домове, летине, све чега се дохвати пламен који прати експлозију грома.

Из ведра неба

– Дешавали су се удари, они које се у народу препричавају као „гром из ведра неба”, иако је претећи облак био далеко од места догађаја. Најбоља превентива је склањање на сигурнија места чим се уоче први знаци грмљавинске непогоде. Добро је за кретање и рад на отвореном изабрати јутро и преподне или се уопште не упуштати у активности на отвореном, ако имамо информацију, прогнозу времена, да се тог дана очекују грмљавински процеси – објашњава метеоролог.

Тодоровић подсећа и да је појава громова повезана с летњим непогодским облацима. Што смо ближи лету грмљавина је чешћа: почне од краја априла, а достиже максимум крајем јуна и почетком јула, па се смањује до почетка септембра.

– Највећи број дана с громовима бележи се у планинским пределима западне и југозападне Србије, а смањује се идући ка Панонској низији. Таква просторна расподела је подударна с расподелом падавина у топлом делу године. Појава громова има и своју јасну дневну расподелу. Један максимум се јавља после подне око 17 часова, а други, израженији, касно увече око 21-22 часа – подсећа наш саговорник.

У атмосфери постоје две врсте електричних струја. Прве су струје проводљивости изазване кретањем постојећих јона у ваздуху, обично су слабе, али када се успостави критична потенцијална разлика између две области атмосфере, долази до пражњења у виду грома.

Конвективне струје изазивају јаке електричне ударе.

У атмосфери увек постоји нека одређена количина наелектрисања. Оно се, при летњим непогодама повећава и често долази до наглог електричног пражњења. Севање или муња је светлосни, а грмљавина звучни ефекат грома. Због неједнаке брзине простирања светлости и звука, може се израчунати удаљеност извора електричног удара. Време у секундама од тренутка појаве муње до тренутка чујности грома помножи се са 330 (брзина звука у метрима у секунди) и добије се удаљеност у метрима.

Ова законитост може да се искористи за праћење кретања непогоде и да се процени да ли се приближава или удаљује. Ноћу се може још боље пратити премештање грмљавинске непогоде, јер се севање види на већим удаљеностима.

Годишња расподела муња у Србији, Републици Српској и на северу Црне Горе јасно је изражена од краја априла до почетка септембра. У зимској половини године веома су ретке. На Јадрану и приобаљу има их и лети и зими, али лети много мање него на копну.

За два сата падне кише колико за цео месец

Дневна расподела је такође јасно изражена, максимум се јавља у касним послеподневним и вечерњим сатима.

– Највише удара грома дешава се на западу Балкана, а још више идући даље ка северозападу у област Алпа. Смањују се од запада ка истоку, а највећи су у масиву Динарида, то јест у планинским пределима Хрватске, Републике Српске (БиХ), северне Црне Горе и југозападне Србије. Све мање грми и како се иде ка равничарским пределима (Посавина, Војводина, Поморавље). То се подудара и с расподелом падавина у топлом делу године. Највише кише у тим областима има у месецима с најчешћом појавом муња, што је и логично. Занимљиво је да локално, за кратко време, један до два часа, може да падне месечна чак и двомесечна количина кише – наводи Недељко Тодоровић.

Тајна атмосфере

Планета Земља има своје магнетно и електрично поље. У атмосфери увек постоји нека одређена количина наелектрисања. Јонизацију атмосфере узрокује ултраљубичасто и икс-зрачење као део спектра Сунчевог зрачења и наелектрисане елементарне честице – протони и електрони. Сваки јон има око себе своје сопствено електрично поље, а електрично поље атмосфере је резултанта свих таквих елементарних поља.

Кад трешти на Светог Саву

Интересантно је да у хладном делу године, при проласку израженог хладног атмосферског фронта после топлих дана, у планинским пределима неретко из грмљавинских облака падне велика количина кише и снега за кратко време. У хладном делу године грмови су толико ретка појава да народ грмљавину на Светог Саву, крајем јануара, сматра лошим знаком.