„Харвард“ је била бајка која се остварила
Гост подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ је др Бранко Бојовић, професор на Универзитету „Харвард“, и специјалиста кранио-максилофацијалне хирургије и микрохирургије.
Он ради у болницама „Шрајнерс хоспиталс фор чилдрен” и у „Масачусетс џенерал хоспитал”, а говори о јединственој трансплантацији лица на свету коју је урадио са тимом колега у болници Универзитета Мериленд у Балтимору, која је ушла у анале медицине као најсложенија трансплантација тог типа на свету. Наиме, човеку који је случајно пуцао себи у лице у лову и нанео тешке повреде, др Бојовић је са колегама извео интервенцију која ја трајала чак 36 сати, „створивши“ му сасвим ново лице, језик, зубе, вилицу… Пре тога несрећни човек је имао више од 30 неуспешних интервенција. Бојовић објашњава да су кандидати за овакве операције људи са веома тешким повредама или малформацијама лица који су прошли све уобичајене процедуре и нису решили свој проблем.
Он је говорио и о интервенцијама у којима долази до регенерације коже и ожиљака уз помоћ специјалних ласера, о генским терапијама, као и о захватима где се на ултразвучном прегледу трудница код беба открију аномалије попут расцепа усне, па се уз помоћ специјалне интервенције проблем „исправи” пре рођења. Овај стручњак је и део тима за трансплантације полних органа, па је тако у Београду учествовао у операцији где је брат брату био донор тестиса.
Будући да је рођен и да је одрастао у Америци, у подкасту је открио да је српски језик научио захваљујући баки, која је живела близу његове породице у градићу Лакавана. Општу и пластичну хирургију специјализовао је на Медицинском факултету Универзитета Харвард, а микро и краниофацијалну хирургију у Балтимору. Захваљујући породици, имао је навику да редовно иде у цркву, па сада сматра да је баш црква заслужна што је постао човек какав данас јесте. Истакао је да је заљубљен у свој посао, да је велика сатисфакција када си професор на „Харварду“, али да то није нимало лако и да захтева много рада и одрицања.
„Не би било искрено да кажем да тако нешто може да се достигне без велике припреме и мислим да је моја дужност да то кажем. Када си тамо онда људи знају да си озбиљан и изазиваш им пажњу. Тај универзитет је посебан. Понекад свако од нас који смо тамо студирали помисли: како сам се ја ту нашао? Широк поглед људи који долазе из разних делова света само доноси резултате и прави неки посебну заједницу. То су „крила“ универзитета. За мене је „Харвард“ био бајка, нешто што је деловало немогуће. Труд који сам уложио у рад, али и срећа, помогли су ми у одлуци да ту и останем. За успех је заслужно и то што сам Србин, јер да тога није било не знам где бих стигао“, истакао је др Бојовић.
У САД људи Србију највише повезују са Николом Теслом, Новаком Ђоковићем и познатим кошаркашима попут Николе Јокића, Владе Дивца, Предрага Стојаковића…
Наш гост открива да у Србију долази како би обишао родбину и пријатеље и то у Београду, Новом Саду и Бачкој Тополи. Интересантно је да је супругу упознао на Фестивалу тамбурица у Новом Саду, да имају троје деце и користе месец дана годишњег одмора лети да буду баш у нашој земљи. Истиче да му много значи то што је добио Сретењски орден, као највише државно одликовање, али и да му је то што је српског порекла много значило у достизању професионалних успеха.
