„Сарко” капсула за безболну смрт
„Сарко” капсула, позната и као Пегаз или „капсула за самоубице”, је машина за еутаназију која се састоји из две 3Д штампане половине, на постољу које садржи канистер течног азота. „Сарко” је скраћеница за „саркофаг” и за самоубиство се користи у комбинацији са инертним гасом (азотом) који брзо смањује ниво кисеоника у крви. Ова комбинација спречава панику, осећај гушења и борбу пред несвестицу, што је познато као хиперкапнички алармни одговор, узрокован присуством високих концентрација угљен-диоксида у телу.
Због тога је њен конструктор оптужен је да је од чина одузимања сопственог живота направио гламур.
Ову машину је изумео активиста за еутаназију др Филип Ничке 2017. године. Ничке, назван и „Доктор Смрт” је 2021. тражио и добио правни савет о легализацији уређаја у Швајцарској.
Упркос технолошком напретку, међутим, креатори се суочавају са потенцијалним правним проблемима.
Јавни тужилац Петер Стичер је упозорио да би свако ко помаже пацијенту користећи ове капсуле могао да буде осуђен на до пет година затвора. Стичер је изјавио, да „нема поузданих информација о оваквом начину убијања и да је потпуно нејасно ко контролише који механички процес током процеса лишавања пацијента живота”. Швајцарски закон и члан 115 кривичног законика, наводе да појединци могу помоћи у самоубиству друге особе све док мотив за то није „себичан”.
Еутаназија у Швајцарској
Швајцарска је једна од ретких земаља у којој је потпомогнуто (асистирано) самоубиство легално, али еутаназија (када лекар активно учествује у окончању живота пацијента) није. То значи да особе које желе да окончају свој живот могу да добију помоћ у виду лекова које сами узимају. Тема еутаназије је и даље контроверзна, постоје етичка и морална питања, као и забринутост због могућих злоупотреба.
„Дозвољавамо нашим вољеним кућним љубимцима достојанствену смрт када су болесни, али не и другим људима. Ако неко озбиљно жели да себи одузме живот због болног здравственог или менталног стања зашто му то не бисмо дозволили?”, један је од коментара на Инстаграму, испод поста о „Сарко” капсули, до други пратилац коментарише:
„Важно је да људи имају право на достојанствену, безболну смрт пуну љубави. Спасавамо животиње из њихове беде да бисмо били ‘хумани’, а ипак терамо људе да остану живи са неподношљивим, исцрпљујућим и болним терминалним болестима. А религија све то подржава… али ако нисте религиозни, зашто би верска уверења друге особе диктирала начин на који ћете умрети? Сви ми заслужујемо приступ хуманој смрти. Дајте ми квалитет уместо квантитета у било ком тренутку и шансу да имам своје вољене поред себе док безболно умирем!”
У Швајцарској постоји неколико организација, као што су Дигнитас и Еxит, које пружају услуге потпомогнутог самоубиства. Да би неко могао да користи њихове услуге, мора да испуни одређене услове. То обично укључује неизлечиву болест, терминалну фазу болести или неподношљиве болове који се не могу ублажити лековима.
Процес асистираног самоубиства укључује детаљне консултације са лекарима и психолозима како би се осигурало да је особа свесна своје одлуке и да је донела ту одлуку добровољно. Након тога, особа добија лекове које сама узима, што доводи до мирне смрти.
Дизајн свемирског брода
„Сарко” је 3Д штампана капсула која је описана као 'Тесла еутаназије' и обећава безболну смрт у року од 10 минута од уласка.
Ради по принципу хипоксичне смрти (услед недостатка кисеоника), коју пружа „торба за самоубиство”. Многи људи неће размишљати о еутаназији путем вреће за самоубиство из естетских разлога или се могу осећати клаустрофобично у торби. Нитчке то назива „фактором пластичне кесе“.
„Сарко” је развијен да одговори на ове примедбе. Коришћење апарата ће бити контролисано онлајн тестом за процену менталне способности. Ако кандидати прођу, добијају приступни код за „Сарко” уређај који ради 24 сата.
Корисници, затим, бирају тамни или провидни поглед из капсуле. Транспарентни поглед би био изабран ако желе да пренесу машину на одређену локацију да би видели одређени видик из машине. Проналазач сматра да је „место где умирете свакако важан фактор“.
Капсула омогућава брзо смањење нивоа кисеоника уз одржавање ниског нивоа угљен-диоксида. Приликом активације, 4 литра течног азота изазивају тихи пад нивоа кисеоника на мање од 5 одсто за мање од једног минута.
„Корисник притисне дугме и капсула се напуни азотом. Осећаће мало вртоглавицу, али ће онда брзо изгубити свест и умрети”, каже Ничке.
Уређај је дизајниран путем сарадње између Ничеа и холандског индустријског дизајнера Александра Банинка. Софтвер за дизајн омогућава израду уређаја различитих величина према димензијама клијента. Ничке истиче да је дизајн требало да личи на свемирски брод, како би корисницима пружио осећај да путују у „велико онострано”.
Критичари су овај уређај описали као „ прослављену гасну комору“, а други су изразили забринутост да је то гламурозно самоубиство и да би могло да доведе до „заразе самоубиствима” која би инспирисала људе да пожеле такву смрт.
Мада је организација за право на смрт „Последње уточиште” (The Last Resort) најавила да ће „Sarco pod” бити први пут коришћен у Швајцарској ове године, као одговор, кантонални доктор Валеа издао је забрану његове употребе.
Иако неки заговорници права на смрт подржавају идеју да људи имају право да одлуче када и како ће умрети, чак и међу њима постоје неслагања о томе како би то право требало да се регулише и спроводи.
