Венецији недостају гондолијери
Венецијански гондолијери, препознатљиви по својим сламнатим шеширима и пругастим мајицама, већ вековима вешто веслају кроз уске канале овог града у лагуни. Сада траже нове чланове како би осигурали опстанак своје древне професије.
Градске власти Венеције недавно су најавиле да траже нове раднике који би обављали послове гондолијера. Да би се пријавили, кандидати морају да буду старији од 18 година, да имају средње образовање, да знају да пливају и да поседују лекарски сертификат који потврђује да су у добром физичком и менталном здравственом стању.
Elderly couple fell asleep during a gondola tour in Venice.. pic.twitter.com/NkM0FuMTsI
—
Пријављивање за овај посао, међутим, није нимало једноставно. Прво, кандидати морају да се пријаве на курс „Arte del Gondoliere” (Уметност гондолијера). Пре него што се квалификују за обуку, морају да докажу да већ знају да веслају или да покажу потенцијал за развијање те вештине.
Курс укључује 30 сати теоријске обуке, где се уче „правила пловног пута”, а кандидати се, такође, обучавају на енглеском и француском језику, стичу знања о венецијанској историји, уметности и култури, са посебним фокусом на начин изградње града и његових водних путева. Након тога, кандидати пролазе кроз 10 сати практичне обуке, под менторством искусног гондолијера.
Професија гондолијера постоји још од 1094. године. У 16. веку, процењује се да је око 10.000 гондола крстарило Венецијом. Данас их има само 433, а до недавно је ово занимање било резервисано искључиво за мушкарце. Међутим, сада свако ко је грађанин ЕУ може да се пријави. Прва жена гондолијер, Ђорђа Босколо, постала је гондолијер 2009. године. Данас их има 14.
Без обзира на велике захтеве у туризму, циљ регрутовања нових гондолијера није само задовољење потражње већ очување традиције. Андреа Балби, председник Удружења гондолијера, каже да је професија у сталном мењању, јер људи одлазе у пензију, па је потребно пронаћи замене.
Балби, који је гондолијер више од 30 година, наводи да су и туристи променили своје потребе. Млађи, углавном желе да праве селфије, док старији показују више интересовања за историју града.
Због велике потражње за курсем, који кошта више од 1.000 евра, Балби сматра да нема ризика да професија изумре.
„Венеција би морала да умре пре него што ова професија нестане”, додао је.
