БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ЕТИОПИЈА

Врата пакла

У предивној, природом и културним наслеђем изузетно богатој афричкој држави, предео Данакилске депресије важи за једно од најнегостољубивијих места на планети

Село Хамадела (Фотографије: Ивана Дукчевић)

За време боравка у предивној, природом и културним наслеђем изузетно богатој Етиопији, неколико дана обилазили смо Данакилску депресију.

Овај предео носи назив и Афарска депресија, јер се налази у регији Афар, на североистоку земље, на граници с Еритрејом.

Предели североисточне Етиопије

На месту раздвајања тектонских плоча

Пејзажи које још називају и Вратима пакла налазе се на надморској висини (тј. низини) између минус 25 и минус 125 метара, где се од Еритреје и Џибутија на северу, све до Танзаније на југу, протеже Велика источноафричка долина.

Овај расед место је раздвајања афричке и сомалијске тектонске плоче.

Налази се на листи Унескове светске природне баштине. Изгледа као предео с друге планете. Отровни гасови, међу којима су хлор и сумпор, избијају из гротла Земље која се на овом месту „цепа”. Они праве занимљиве пејзаже флуоресцентно зелене, жуте и наранџасте, и заударају на покварена јаја. Само тле веома личи на дно океана, с формацијама налик коралима и сасама, осим што се из ових све време чује необично шуштање.

Предео Данакилске депресије 

За посету фасцинантном, а неки тврде и најнегостољубивијем месту на планети, због отрова који избијају из утробе Земље, обули смо стару обућу. Понегде, када је ветар јаче дунуо, били смо приморани да прекријемо нос и уста.

Због близине с Еритрејом и чињенице да су се све до неколико месеци пре нашег доласка у овом делу земље водиле борбе у грађанском рату између припадника већинског народа Афари (који живе и у суседној Еритреји) и владиних снага, страни туристи добијају оружану пратњу коју најчешће чине локалци у државној служби.

Туристи добијају оружану пратњу: наш чувар Кали с прастарим калашњиковим

Кали, симпатични сељанин ситне грађе, с прастарим калашњиковим од којег се није одвајао нимало није изгледао као неко би умео, нити успео, да од изненадног напада одбрани туристе.

Слано језеро

Пејзажи као с друге планете налазе се тик поред огромног сланог језера Асал. Оно је састављено из великих комада соли, настало када се пре неколико хиљада година, с ових простора повукло Црвено море, чије се обале данас налазе око 50 километара северно, у Еритреји. Испод комада соли није чврста земља, већ се налази слана течност од некадашњег мора. Због овога, на неким местима где недостају комади соли, налазе се пукотине у облику „језера”.

Некада су се овим просторима кретали каравани камила и превозили со до других делова Африке. И данас, дивље и припитомљене камиле део су локалног пејзажа.

Село је база локалним најамним радницима. Овде долазе у потрази за послом и остају неколико недеља. Сваке вечери,  почев од 8 увече, камионима у групи од по тројице кретали су пут језера да секу велике табле соли и утоварују у камион. Рад на сечи соли траје све до поноћи, када се враћају у село. Преко дана изузетно је врело и рад је готово немогућ.

Због радника најамника, у селу од стотинак људи видели смо само мушкарце и децу. Жене су скривене од очију радозналаца и у кућама без прозора, струје и текуће воде  обављају кућне послове. У неким кућама постоји мини-агрегат, а држава омогућује да се током 6 сати дневно користи интернет, иако не увек и не свакодневно.

Церемонија пржења и справљања етиопске кафе у земљи одакле кафа и потиче

Током поподнева, мушкарци се често окупе на церемонији испијања кафе, биљке која потиче из Етиопије. Етиопска кафа је одличног укуса и веома јака. Широм ове земље  постоји посебан начин на који се сирова кафа пржи, кува и служи. Осим кафе, исто као и у недалеком Јемену, и овде је популарно жвакање ката. Лишће жбунасте биљке кат, чије је узгајање легално, а цена прилично ниска, слично листовима коке у Јужној Америци, стави се у образ и исисава се сок. Локалци који кат користе свакодневно тврде да дејство ове лаке дроге креће да делује тек након шест сати жвакања. Дејство ката доводи до недостатка апетита, усхићења, благе еуфорије и подстиче жељу за дружењем и причом.

Ивана Дукчевић на месту где гасови избијају из гротла и праве занимљиве пејзаже флуоресцентно зелене, жуте и наранџасте боје

Стотинак километара јужно, једну од највећих атракција месечевог пејзажа североисточне Етиопије представља активни вулкан Ерта Але. У подножје вулкана пристигли смо теренским возилима око поноћи. По мраку, распоредили смо се на душецима које су возачи џипова поставили за нас, у својеврсним сепареима оивиченим вулканским камењем и ушушкали се у врећама за спавање.

Вулкан Ерта Але

Око пола пет, још по мрклом мраку, водичи и наоружани чувари пробудили су нас како бисмо с батеријским лампама које су осветљавале пут кренули на успон, на вулкан. Након сат времена успона и хода по оштрим, стеновитим формацијама охлађене лаве уследио је нагли спуст низ стрми, каменити усек, у нешто што ће се, када крене да свиће, испоставити да је велики кратер вулкана Ерта Але, на надморској висини од 613 метара.

Последњи пут вулкан је променио пејзаж два месеца пре нашег доласка, када је током ерупције избацио одређену количину лаве. По повратку с врха вулкана у наш базни камп, пре него што смо теренским возилима наставили даље, у импровизованом шатору, кувар и његов помоћник припремили су нам доручак – љуткасти омлет с хлебом, инџеру (етиопску хлебну палачинку од житарице теф), свеже кришке манга и папаје, џем и чај.

 www.umetnostputovanja.rs

Фатaморгана 

Иако сам претходно неколико пута боравила у Сахари и у пустињи Перуа, у овом делу Етиопије први пут сам и у неколико наврата искусила фатаморгану. Дугачко, плаво језеро ширило се докле год је поглед допирао, али је, када бисмо џиповима пришли ближе, сваки пут потпуно нестајало.

Фатаморгана

Ватра у ноћи

У праскозорје, у горњем делу кратера вулкана Ерта Але, само тридесетак метара од нас, угледали смо призор за памћење. Један поред другог, на врху стајала су два мања, конусна кратера активног вулкана, из којих су у црнилу ноћи, уз хуку без престанка, избијали црвена ватра и парчићи лаве, и пушио се дим.

Пре свитања, неколико пута ветар је дим из гротла усмерио ка нама, те смо били принуђени да преко носа и уста ставимо мараму.

Око шест ујутро, када је почело да свиће, угледали смо кратер по којем смо ходали. Као стакло оштра, крта, тек недавно охлађена сивосребрнаста лава, која је хладећи се попримила облик заустављене бујице, крцкала је као суво грање под нашим ногама, светлуцала и пресијавала се.

На душецима под ведрим небом

Ноћ смо провели у непосредној близини језера, под ведрим небом и с погледом на милион звезда, у селу Хамедела од тридесетак картонских кућа, с металним кровом. Наши домаћини поставили су душеке на импровизованим оквирима са жичаном основом, налик креветима, где смо, одигнути од земље због инсеката, коза и мачака, преспавали у врећама за спавање.