Сабља или мач – у чему је разлика

Да ли знате да је мачевање једна од девет спортских дисциплина са првих модерних Олимпијских игара које су одржане 1896. године у Атини. Занимљиво је и да мачевање уз атлетику, бициклизам, пливање и гимнастику спада у пет спортова који су били присутни на свим Олимпијским играма од 1896. па до данас.

Први сачувани трагови сугеришу да мачевање зарад забаве и такмичења датира још из времена старог Египта. Било је веома популарно и у средњем веку, где су витешки турнири били социјални догађаји.

Ипак, и сабља и мач су уз човека били пре свега као оружје. Сечиво је мењало своје облике кроз историју, али је остала груба подела на сабље и мачеве. Већина не зна у чему је разлика.

Прво је настао мач и то у бронзаном добу. Он има равно, обично двосекло сечиво које се ка врху сужава у шпиц. Такав тип сечива служи за наношење повреде ударцем сечива са стране или пробадање. Грчки мачеви били су од бронзе која је мекана па су сечива лако пуцала. Римњани први користе челична сечива и она постају дужа. Са развојем технике производње мачеви су све дужи а самим тим и тежи. Због тога се појављују и дворучни мачеви који због тежине и дужине морају да се држе са обе руке.

Временом са истока стиже ново сечиво – сабља. Њено сечиво је закривљено и наоштрено само са једне стране. Првенствено служи за сечење а тек потом за убадање. Она је знатно лакша од мача и због тога знатно кориснија за блиске борбе.

Са појавом ватреног оружја сечива губе свој примат. Официри ће их носити и даље, али само у миру. Сабље су ношене уз свечане униформе и за празнике. Тако је остало и до данашњих дана.