Панкреас страда због алкохола
Панкреас или гуштерача је кључна жлезда у људском телу која има две главне функције: лучи ензиме који су неопходни за варењу хране и производи хормоне, инсулин и глукагон, који помажу у регулацији нивоа шећера у крви.
Здравље панкреаса је од суштинског значаја за опште здравље организма, а различити су фактори могу да доведу до његовог оштећења и развоја болести.
Од аутоимуних болести и генетских предиспозиција до животних навика и исхране, постоји много узрока који могу негативно да утичу на панкреас.
Алкохол и нездрава исхрана представљају, међутим, најозбиљније претње за здравље панкреаса. Алкохол може директно да оштети ћелије панкреаса и изазове акутну или хроничну упалу, док нездрава исхрана доприноси метаболичким поремећајима, гојазности и инсулинској резистенцији, што све заједно додатно оптерећује ову жљезду смештену у дубини трупа, иза желуца.
Болести панкреаса
Лоше навике могу да доведу до озбиљних и трајних последица, укључујући дијабетес, панкреатитис и рак панкреаса.
Дијабетес
Шећерна болест је стање у којем панкреас не производи довољно инсулина (дијабетес тип 1) или тело не користи инсулин ефикасно (дијабетес тип 2). Код дијабетеса типа 1, аутоимуни систем напада и уништава бета ћелије панкреаса које производе инсулин. Код дијабетеса типа 2, панкреас можда производи инсулин, али тело постаје отпорно на његове ефекте. Дуготрајно повећање нивоа шећера у крви, може да оштети панкреас.
Акутни и хронични панкреатитис
Панкреатитис је упала панкреаса која може бити акутна или хронична. Акутни панкреатитис је изненадна упала која може бити узрокована жучним каменцима који запуше канал за улаз жучи у дванаестопалачно црево, који је заједнички са каналом којим се ензими воде из панкреаса у дигестивни тракт, затим прекомерним конзумирањем алкохола, као и одређеним лековима и инфекцијама.
Хронични панкреатитис је дуготрајно стање које често произилази из дуготрајне конзумације алкохола, али може бити и резултат генетских фактора или аутоимуних болести. Ова упала доводи до оштећења ткива панкреаса, смањења његове функционалности и може да изазове озбиљне здравствене проблеме.
Рак панкреаса
Рак панкреаса је један од најопаснијих и најтежих облика рака, због тога што се често не открива у раној фази, јер нема специфичних симптома. Разни фактори, укључујући пушење, хроничну упалу панкреаса и одређене наслеђене генетске мутације, могу да повећају ризик од развоја рака панкреаса. Тумори могу да блокирају панкреасне канале, што доводи до бола, жутице и смањене функције панкреаса.
Цистична фиброза
Цистична фиброза је генетски поремећај који утиче на производњу слузи у телу, укључујући панкреас. Ова густа слуз блокира панкреасне канале, спречавајући ензиме да стигну до црева. То може да узрокује проблеме са варењем и оштећење панкреаса.
Генетске предиспозиције
Неке генетске предиспозиције и наследни поремећаји, попут хередитарног (наследног) панкреатитиса, могу да повећају ризик од обољења панкреаса. Људи са породицама у којима су се јављали случајеви болести панкреаса у већем су ризику за развој сличних стања.
Животне навике и исхрана
Конзумирање алкохола, пушење и нездрава исхрана богата засићеним мастима и ниским садржајем влакана, могу да имају негативан утицај на панкреас. Дуготрајно уношење већих количина алкохола често изазва акутни или хронични панкреатитис, док неправилна исхрана доводи до метаболичких проблема који утичу на функцију жљезде.
Како алкохол изазива запаљење панкреаса
Алкохол има директан и штетан утицај на гуштерачу. Иако се панкреатитис не развија код свакога ко пије алкохол, редовно и прекомерно конзумирање значајно повећава ризик. Када се алкохол разгради у телу, настају токсични нуспродукти, ацеталдехид и масне киселине, који директно оштећују ћелије панкреаса и доводе до дисфункције ћелија које производе ензиме.
Панкреас лучи неколико кључних ензима за варење који помажу у разградњи различитих врста хране: амилазу која разграђује угљене хидрате у једноставније шећере, липазу одговорну за разградњу масти у масне киселине и глицерол, трипсин и химотрипсин који разграђују протеине у пептиде и аминокиселине, нуклеазу која разграђује нуклеинске киселине (ДНК и РНК) у нуклеотиде и фосфолипазу која разграђује фосфолипиде, кључне састојке ћелијских мембрана.
Ови ензими се луче у облику неактивних проензима и активирају се тек када стигну у дванаестопалачно црево, чиме се спречава аутодигестија панкреаса.
Алкохол може утицати да се сви ови ензими активирају прерано, док су још у панкреасу, што узрокује запаљење и ситуацију да панкреас вари сам себе.
Алкохол повећава густину панкреасног сока, што доводи до формирања чепова у панкреасним каналима. Ови чепови блокирају пролаз ензима до црева, узрокујући накупљање ензима у панкреасу и самопробављање ткива.
Дуготрајна употреба алкохола може, такође, да доведе до хроничног панкреатитиса, који се развија као последица сталног оштећења и ожиљака на панкреасу. Хронични панкреатитис се разликује од акутног, јер је стање трајно и често изазива непоправљиву штету.
У хроничном панкреатитису, поновљени запаљенски напади узрокују фиброзу – формирање ожиљног ткива, које замењује здраво панкреасно ткиво. Ћелије тада не могу да луче довољно инсулина.
Оштећени панкреас више не производи ни довољно ензима, што доводи до проблема са варењем хране и апсорпцијом хранљивих материја, посебно масти. Пацијенти могу развити стеатореју (масне столице) и губитак телесне тежине због немогућности варења хране.
Редовно конзумирање алкохола повећава ризик од развоја рака панкреаса. Сматра се да оштећење ћелија изазвано дуготрајним упалним процесима може допринети мутацијама у ћелијама, које касније постају канцерогене.
