Стан са „паразит” собом

Водећи светски Портал за иновативну архитектуру, који промовише креативна и иновативна решења становања уврстио је у номинацију за стан године реновирани станчић за млади пар у Новом Саду који је рад младог пара, архитеката из овога града Невене Вујасиновић и Богдана Милојковића. Они су, уједно, једини пројектанти из Србије  који су се нашли на овој престижној листи.

Реновирани стан са „паразит” собом – у којој је само брачни душек-кревет, био је изазов за двоје архитеката. Како кажу, желели су да нагласе вештину у организацији и уређењу станова мале квадратуре, која уједно значи штедњу у уређењу, а потом и становању.

„Стан нам пружа све што је потребно – флексибилну организацију простора прилагођену нашим потребама”, каже Вујасиновићева.

Како у малом стану постићи што већу функционалност, било је основно питање. Стан за двоје је онај у ком уметнута спаваћа соба има главну улогу, док је све остало распоређено у односу на овај централни елемент.

„Наиме, овај стан има пролазну спаваћу собу чија површина износи свега четири квадратна метра. Иначе, стамбена целина има три зоне које су међусобно повезане и раздељене меканим баријерама. Преградом је спаваћа одељена од кухиње, коју опет само мали шанк дели од дневне собе која је истовремено и библиотека. Тераса коју од кухиње дели велики прозор, практично је део дневне собе из које се на њу излази.  Овакви мали простори често крију неискоришћене могућности, због форсирања конвенционалних и већ виђених решења. Кључно је истражити могућности и створити место које испуњава наизглед контрадикторне захтеве  да створимо пространи амбијент унутар врло ограниченог простора, истовремено чувајући функционалност без компромиса”, каже Богдан Милојковић.

Како причају, стан није био у изворном стању, већ је временом био преграђиван, што је само погоршало комфор становања. Плафон је био висок свега 2,45 метра, што је повећавало осећај скучености. Ипак, његове предности су окренутост ка парку у дворишту, а послужила је и  остава за бицикле.

„Оријентација ка парку значила је да ћемо у процесу пројектовања усмерити пажњу ка отварању према споља, док нам је бициклана пружала додатни простор који би иначе заузели бицикли. Реновирање је било потпуно и свеобухватно. Процес пројектовања се током реновирања мењао. Желели смо да створимо нешто лично, а истовремено смо експериментисали. Тешко смо одолевали новим идејама током извођења радова. Израда калупа за лавабо био је велики изазов”, прича овај архитекта.

Како каже, откривање постојеће међуспратне конструкције омогућило је  већу светлу висину простора и видљиво раздвајање дневне од ноћне зоне, односно две сфере постојања.

„За микроцемент смо се као материјал одлучили да бисмо визуелно повезали цео стан у једну целину. С обзиром на то да се лавабо налази ван купатила, паркет никако није био опција. Микроцемент је омогућио и додатних пар центиметара висине. Организација основе стана је максимално повећала продуктивност и спонтаност, односно функционалност и комуникацију у стану. С друге стране, плакар који дели ходник и дневну собу обложен је огледалом, што целом стану даје ефекат веће пространости”, како кажу аутори.

Посебан детаљ за њих је пролазна спаваћа соба. Из кревета директно може да се пређе у дневни боравак, а преко гардеробера до купатила.

„Наш циљ био је да постигнемо различите атмосфере током целог дана. Стан се доживљава на потпуно другачији начин када се користе различити извори светла. На пример, пескирани кружни  прозор у спаваћој соби служи као амбијентално светло, било да је дан или ноћ. У дневној соби, такође, атмосфери даје драж вунени тепих топлих боја. Боје и облик ваља прилагодити личном укусу”, додаје ауторка Вујасиновић.

Што се тиче намештаја, модуларна или расклопива софа са више намена препоручљива је за мали стан, баш као и покретни и расклопиви сто који служи и за рад и за обедовање.

„Сведеност материјала огледа се у намештају, на поду и зидовима. С друге стране, избор уметничких предмета, намештаја и мале библиотеке књига заједно, стварају осећај кућевности и дају лични печат. Оно од чега не одступамо у савременом уређењу је да простор никако не испашта због естетских елемената. Квалитет се огледа у једноставности пројектованог, не у додатном улепшавању. Уз доста креативности, могуће је постићи више у малом простору”, додаје.

По угледу на примере из јапанске архитектуре, у овом новосадском реновираном стану обезбеђена је функционалност сваког квадрата. Поред огромног простора за одлагање ствари у зидним ормарима, није изгубљен доминантни дневни боравак. Намештај по мери који је „обгрлио” зидове оставља места слободном простору. Све је прилагођено томе да да корисник неометано, без компромиса, испуни своје свакодневне потребе избором различитих активности, тврде.

„На крају, добили смо и простор за рекреацију. Од свакодневних вежби за истезање до вежбања у пару, велика просторија пружа довољну ширину за кретање. Такође, трпезаријски сто за развлачење, смештен у комоди на углу дневног боравка, покретан је и спреман да угости  шесторо људи на вечери, док софа на расклапање обезбеђује преноћиште за још једну особу”, открива архитектонски двојац.

Њихов стан идеалан је за млади пар без деце. Као што знамо, стрмоглави раст цена некретнина младим паровима често ускрати куповину и опремање стана у новоградњи. Али, кажу, зато отвара многе могућности реновирања и адаптације станова.