Изненађење на Месецу

На Месецу има воде што ће прилично променити нове истраживачке мисије које ће са земље у наредном периоду кренути пут сателита Земље. Нове мисије ће убудуће, уколико се унапреди технологија за обраду, моћи да користе воду која се налази на Месецу. 

Ови нови увиди нису само кључни за разоткривање историје система Земља – Месец, већ су и витални за планирање будућих мисија истраживања Месеца, где људски опстанак зависи о приступу води. Претходне лунарне мисије откриле су воду у малим стакленим куглицама формираним од отопљеног површинског материјала.

Штaвише, спектрална анализа Месечеве површине показала је присутност значајне количине воде. Међутим, једна превладавајућа теорија сугерише да је вода на Месецу везана у минералима. Претходне студије наговестиле су да би водоник и кисеоник у Месечевој прљавштини могли створити хидроксилне молекуле, а не воду.

Мисија „Чанге 5”, која је слетела на Месец у децембру 2020. означила је значајан напредак. Направио је прву детекцију на лицу места нечега што се чинило као вода у стени на Месецу. Међутим, тачна природа те детекције – да је ли реч о молекуларној води или некој другој хидроксилној молекули – остала је неизвесна све док се није могла провести детаљнија анализа.

Физичари Шифенг Јин и Мунан Хао с Кинеске академије знаности сада су дали ту детаљну анализу. Подвргнули су узорке„Чанге 5”

кристалној дифракцији рендгенских зрака и анализи хемијских изотопа. Њихов рад потврдио је присутност воде у лунарном реголиту, посебно унутар минерала који садржи до шест водених кристала.

Кинеска академија наука констататује: „Термодинамичка анализа показује да је доња граница садржаја воде у лунарном вулканском плину у то време могла да се пореди с оном најсушег вулкана на Земљи – вулкана Ленгаи.” Ово откриће открива сложену историју лунарног вулканског пуштања гаса, што је значајно за разумевање Месечеве еволуције.

Откриће такође открива нови потенцијални извор лунарне воде – хидратизиране соли. За разлику од воденог леда, који се често налази повучен у кратерима на Месечевим половима, хидратизиране соли су стабилније и могу бити доступне чак и на сунцем обасјаним подручјима Месеца.