Нова нормалност

Ту савремену пошаст – манијакално буљење у мобилни телефон, пренели смо и на животиње, па су тако гориле у зоо вртовима широм Северне Америке постале опседнуте светлећим екранима којима их посетиоци сликају и нуткају. Некада су то биле банане, кикирики, смоки... а сада не желе ништа друго до паметне играчке за којом чезну, попут нас. Постали су овисни о савремену технологију! Некада поробљени у омеђене просторе својих кавеза, далеко од природе и својих предака, а данас изгубљени у лавиринту вештачке интелигенције. Ни сами више не знају да ли су животиње или људи. Да ли воле банане или телефон... Да ли су мајмуни почели да наликују на нас, људе, или ми на мајмуне?

Није ни чудо што смо омађијани својим за руком сраслим мобилним телефонима, када се на ТВ-у ништа не дешава. Све је тако досадно, монотоно и већ виђено. Одавно нам ТВ садржај не држи пажњу, не интригира нас, не везује, не осваја, не буди, не покреће емоције... Осим, можда, када је реч о великим међународним манифестацијама, попут церемоније отварања Олимпијских игара у Паризу. Идеалан повод да се надмудрујемо на друштвеним мрежама – да ли је овај спектакл био врхунац уметничког домета или, како написаше неки, сатанизација, очовековење, голотиња, блуд, разврат и удаљавање од суштине спорта...

За некога је ово дугонајављивано спектакуларно историјско отварање било „суноврат града светлости“, за друге „транс парада“, кич, гажење здравог разума и прелажење граница пристојности, „спортска Евровизија“, деградација мушког рода и спортских врлина, „фрик шоу“, дефиле брадоња са дугом косом и срцуленцима на брадавицама које је превазишло и Фредија Меркјурија и Монсерат Кабаље, који нису своју сексуалну оријентацију јавно истицали... За неке је то, пак, било вишесатно малтретирање гледаоца, покушаји да се ненормално представи као нормално и етаблирано, док за друге невиђено и величанствено, тешко поновљиво, револуционарно....

Тешко је данас очекивати стадионски слет у Паризу – неко је додао. За неке су спортисти у дефилеу, пловећи Сеном, вечни хероји који додирују вечност. Јер, све у Паризу је уметност, спој модерности и нових технологија, у духу „нове нормалности“, чак и када нам се сервирају морбидне гиљотиране главе, што многи корисници друштвених мрежа нису препознали и подржали јер „немају широке видике“. А и како би имали, када је за нас нормалност народна телевизија и естетика ружичасте телевизије, Десингерица, Јала и Буба који фасцинирају већи број становника Србије на црногорском приморју... Ако их јавни сервис не едукује, да ли они могу заиста да схвате и протумаче шта је креатор свечаности Олимпијских игара хтео да каже... При том, ретко ко је уочио да се коментатори јавног сервиса нису довољно припремили за пренос и да нису знали француски изговор, па је редитељка Алис Ги постала Геј, ни крива ни дужна. Та врста необразованости и неинформисаности су недопустиви за неког ко се бави јавним послом!

Било је и оних којима је засметало што наш спортиста на којег смо сви поносни, Новак Ђоковић, није носио олимпијску ватру... А да ли се неко запитао да ли Сеном теку отпади канализације, као нашом Савом, крај Београда... И спорт је постао опијум за народ...Односно, све оно што се дешава ван спортских терена... И даље коментаришемо церемонију отварања, а ретко ко победе и поразе наших спортиста. Штета што се оваквим промишљањима нису бавиле овдашње телевизије, већ само Фејсбуци и Инстаграми... Једно је сигурно, овај спектакл осликао је време у којем живимо. Изгледа да нам се наша стварност не допада. И шта ћемо урадити по том питању?

Нико, у међувремену, није приметио да ће се због суше, јаких ветрова и врућине, пре времена вршити и брати кукуруз и сунцокрет, да су цене ових житарица ниже но икад, да се земља стегла, да се плугови ломе, да је смањен принос... И да је главни град Црне Горе – Будва! Како млади кажу... Да се за резервације оних који туку папучама децу и ваљају лаке дроге мора издвојити од 150 до неколико хиљада евра и да родитељи на све пристају. И да су нам главне теме – ко је кога згазио, убио... а да истински не хајемо за жртве.

Можда, заиста, Олимпијске игре јесу наша слика и прилика и показатељ нашег суноврата!

У НОВОЈ "ТВ РЕВИЈИ", У ПЕТАК, 9. АВГУСТА, ПРОЧИТАЈТЕ КАКО СМО ДОЖИВЕЛИ ОЛИМПИЈСКО ЗЛАТО НОВАКА ЂОКОВИЋА