Да ли су генетске мутације пресудне у одређивању пола
Иман Хелиф је рођена као женско, али са XY хромозомом, који је типичан за мушкарце. Реч је о ретком генетском стању, где жена има и X и Y хромозом
Иман Хелиф, боксерка из Алжира, постала је једна од главних тема на Олимпијским играма у Паризу због контроверзи око њеног биолошког пола. Рођена је као женско, али има изузетно висок ниво мушког хормона тестостерона, због чега је била суспендована са Светског првенства у боксу. Ипак, Међународни олимпијски комитет је одлучио да она може да се такмичи на Олимпијским играма у Паризу. О чему се заправо ради?
Хелифова је рођена као женско, али са XY хромозомом, који је типичан за мушкарце. Реч је о ретком генетском стању, где особа има и X и Y хромозом, што је карактеристично за мушкарце, али изгледа као женско. Чињеница је да те особе имају нормалне женске репродуктивне органе.
Како за наш лист истиче др Мима Фазлагић, гинеколог и специјалиста медицинске генетике, многи спортисти имају одређене генетске мутације које их чине способнијим за бављење неким спортом.
На пример, пливач Мајкл Фелпс је имао једну генетс ку мутацију која му је омо гућавала широк распон-руку за 20 до 30 одсто, па је одлично пливао и обарао рекорде.
– Пол се одређује на неколико нивоа – у хромозомима, хипофизи, великом мозгу, надбубрегу, тестисима или јајнику. То су места на којима се синтетишу хормони, а не само хромозомски – појашњава др Фазлагић.
Питање је да ли треба дозволити да особе који имају такве мутације могу да се такмиче као жене?
– Наравно да треба. Мислим да би била дискриминација да су јој забранили такмичење. Споран је вишак тестостерона. Али вишак тестостерона се виђа и у случајевима синдрома полицистичних јајника, поремећаја надбубрега. Иман Хелиф је жена по свим карактеристикама. Нико не би доводио у сумњу њен пол да се нису радиле анализе хромозома. Па хајде онда да свим спортистима сада радимо те анализе. Да ли је то исправно? Постоји много хромозомских и полних поремећаја, од хемофродитизма до тога да неке жене немају вагину или јајник, али се о томе мало говори. Може неко да има гонаде, и тестисе и јајнике. Замислите да се свима раде генетске анализе – појашњава др Фазлагић.
Да ли ограничавање учешћа спортиста са мутацијама представља дискриминацију засновану на њиховим природним биолошким карактеристикама?
Др Мирослав Љ. Ђорђевић, професор Медицинског факултета у Београду и један од најбољих светских стручњака из области урогениталне хирургије, каже за „Политику” да Олимпијске игре носе увек са собом узбуђења, борбе, број медаља, престиж… Некако између тренутка хоће ли најбољи тенисер икада узети злато и колико ћемо медаља освојити, у наше интересне зоне се уплиће догађај за који сматрамо да је случај и интрига, односно такмичарка у боксу, којој је супарница предала борбу, наводно због неравноправне хормонске једнакости.
– Неколико стручних детаља стоји насупрот свим коментарима и сумњама на које наилазимо у спортској јавности. Сведоци смо да коментари могу да утичу и угрозе људска права за која се боримо и залажемо без обзира на расу, боју, пол… Шта имамо? Суверена држава је пријавила своје олимпијске кандидате који су се квалификовали за предстојећа такмичења. Није било коментара у вези са условима и пропозицијама које је прописао Олимпијски комитет. Такмичарка у женском боксу улази у јавност као обележена индивидуа, „случај” за премијере, спортисте, новинаре, јавност, а све због високог нивоа хормона који се не уклапа у пријављени пол. У јеку витешке борбе базиране на традицији олимпизма, једнакости, поштовања противника… Вишак мушког хормона у женској дисциплини? Неко је оптужио, нико није проверио – сматра др Ђорђевић.
Овај стручњак појашњава да је генетски пол одређен нашим рођењем и дефинисан као мушки или женски. Склад који прати генетски пол и полни развој је везан за хормонски статус који доминира према генетском полу. Особе мушког пола се развијају под утицајем мушких хормона, што је случај и са супротним, женским полом.
– Међутим, ми данас, са развојем науке, медицине, друштва, на крају и права, имамо једну реалност коју би требали прихватити. Пуно је ентитета који потврђују појачани ниво хормона који је супротан од генетски дефинисaног пола на рођењу. Пре свега, у случају поремећаја полне диференцијације, или по старој номенклатури, интерсексуализма, где присуство генетског материјала није јасно дефинисано, имамо особе са карактеристикама међуполности, тј. измешаних гениталија и хормонског статуса. С друге стране, трансособе, које се рађају са јасним карактеристикама једног, а током живота се усклађују хормонски и хируршки са супротним полом, задржавају право на сопствени живот – истиче др Ђорђевић.
Он каже да је пред нама да сумњамо или верујемо. Коме? Олимпијском комитету и можда најстрожој допинг комисији, који имају најважнији задатак, а то је да казне на неки начин неравноправност услед доминације недозвољених средстава.
– Или, да слушамо и сведочимо коментарима, који оповргавају одлуке водеће спортске организације последњих 130 година, и сумњамо у нас саме, понашајући се као припадници једног од два навијачка табора, заборављајући притом на основна начела људских права. Дакле, ми нећемо променити правила олимпијске борбе маркирајући појединце који су на најпрофесионалнији начин ушли у арену поштујући олимпијски дух да је важно борити се… С друге стране, Олимпијски комитет и стручне комисије су небројено пута дисквалификовале покушај неспортског учешћа. На нама је да навијамо за наше, радујемо се медаљама и поштујемо све друге. И поштујемо научну доктрину, медицинску струку и право свакога од нас, људских бића. Следеће игре су за четири године и већ сам нестрпљив да будем сведок нових изазова, дилема, дискусија. А броје се једино медаље – напомиње др Ђорђевић.
Према речима др Николе Матавуља, гинеколога, у актуелним и прилично присутним расправама о полном идентитету и родној припадности, чини се да се ова тематика све више обрађује кроз социолошку призму и људска права, и полако се помера из оквира медицинске науке. У тренутку када се родитељски хромозоми споје дефинисаће се наследна основа новог људског бића, њиховог заједничког детета. Од сваког родитеља дете ће добити по 23 хромозома, од којих по један носи информацију о полу. Тај пар хромозома који ће одлучити (генетски) пол детета зовемо полним хромозомима и разликујемо два таква хромозома (X и Y). Од мајке увек наслеђујемо X хромозом, док отац може да пренесе обе варијанте. Комбинација XX указује на женски, док XY комбинација указује на мушки пол.
– Међутим, новонастали ембрион иако има генетску информацију о полу, до одређеног тренутка изгледа практично исто, без обзира на комбинацију хромозома коју добија по оплодњи. Ембрион, дакле, има потенцијал да се развије у мушки или женски фетус. Само правилним следом ембриолошких збивања десиће се нормалан развој полних жлезда (јајника или тестиса), и унутрашњих и спољашњих полних органа. Активност полних жлезда ће означити пубертет. Хормонска дешавања у пубертету дефинисаће коначни изглед индивидуе – каже др Матавуљ.
Ту долазимо до појма интерсексуализам, који означава сва неслагања између генетског пола и фенотипског пола (типичних телесних карактеристика). Ови поремећаји су јако ретки. И свако појединачно стање у овој групи медицинских стања има јако широк дијапазон финалног испољавања.
Некада ова стања остају недијагностикована (поготово у руралним срединама). Могу да буду фактор ризика за друге болести и стања. У контексту терапије, односно стручне помоћи, интерсексуализам је јако изазован, за цео тим који би требало да у томе учествује.
– Ја сам током своје петнаестогодишње гинеколошке праксе само једном имао прилику да се сусретнем са том проблематиком у раду. Ако је питање шта је то што конституише пол, онда одговор морамо да тражимо у дефиницији пола коју смо поставили. Како и медицински званично разликујемо бар два концепта пола, онда можемо да кажемо да је само генетски пол детерминисан одређеним сетом полних хромозома. Али, једноставан одговор није увек практично применљив – додаје др Матавуљ.
Иман Хелиф није једина боксерка о којој се на овај начин говори на Олимпијским играма у Паризу. У медијима се помиње и њена колегиница са Тајвана Лин Ју Тинг, која је такође дисквалификована са Светског првенства у Индији, када је Међународна боксерска федерација саопштила да су резултати утврђивања пола били – неодређени. О њима сада говори цео свет, неки их сврставају у мушкарце, неки у трансродне особе, а интересантно је да су се и светски политичари укључили у контроверзне теорије о Иман и Лин. Чак се помиње и то да су ове боксерке промениле пол, што је одбачено као теорија завере. Тема ко треба да се такмичи у женској категорији у свим спортовима је често била присутна у јавности протеклих година. Више се говорило о атлетици и пливању, а мање о борилачким спортовима, где је чињеница да је ризик од озбиљних повреда већи код противница. Занимљиво је да постоје научна истраживања која су открила да је просечна снага ударца 162 одсто већа код особа које су „прошле” мушки пубертет у односу на жене.
