Официрско знамење код Срба
Еполета је ознака чина коју припадници војске и полиције носе на раменима. Еполета у преводу са француског значи „мало раме” и корене вуче из 17. века. Мада, чинове на раменима носили су још припадници римских легија.
Током 18. и 19. века еполете су ношене на оба или само на једном рамену и израђиване су од злата и сребра. Сјај и племенити материјал указивали су част официру који је био спреман да погине на бојном пољу.
Униформисани Срби, како они домовини тако и „пречани” из Аустроугарске, такође су носили еполете. Официри српске војске носили су еполете на униформама и шињелима и са њима су прешли Албанију. Еполете су ношене и на новим француским и енглеским униформама које су добијене на Крфу. Те еполете имале су месингану основу постављену ка картон који је обложен ваљаном вуном. У зависности од рода – службе, вуна је могла да буде црвена за пешадију, црна за артиљерију или плаве боје за коњицу. На еполетама су постављене розете – четворокраке звездице које су означавале чин.
Војводе и генерали носили су посебне еполете, од уплетеног метала златне боје. Војводске еполете имале су на себи везеног, белог орла на чијим грудима је био српски грб.
Краљевина Југославија је уз мање измене преузела српске еполете. Оне су у употреби остале до нестанка те земље у априлу 1941. године. Партизани и четници нису користили еполете, које се у употребу враћају након рата. Нова Југославија користи еполете по узору на Црвену армију. Југословенска народна армија ће до свог краја такође користити једноставне еполете, можда је боље рећи нараменице, на којима је истакнут чин официра.
У заједници колекционара, еполете су веома цењене али је већина сачуваних примерака у лошем стању. Еполете су осетљиве на владу и посебно мољце који једу вуну.