Кад треба потражити помоћ

Др Џули Смит, пре него што је постала један од најпопуларнијих светских психолога, годинама је у малој ординацији примала пацијенте. Схватила је да неко може да плати разговор с стручним лицем, а неко не и да због тога људи трпе. Почела је да снима кратке једноминутне видео-записе о менталном здрављу, а потом је и у књизи „Зашто ми то нико раније није рекао” (издање „Лагуна”, превод Стела Спасић), сакупила прегршт савета о стицању животних вештина.

Прве године кад је почела да држи онлајн курсеве о менталном здрављу, добила је велики број имејлова с питањем када треба потражити професионалну помоћ због менталног здравља.

Забринути и неодлучни

Кратак одговор на то питање гласи да то треба да урадите кад год сте забринути због свог менталног здравља.

„Кад ментално здравље није стабилно, особи може бити још теже да доноси одлуке и предузима одређене мере, али нема правила која ће вам рећи када да се обратите стручњаку”, пише др Смит.

Многим људима стручна подршка за ментално здравље није лако доступна. Од културних табуа и скупих терапија до расположивости одговарајућих услуга и лекара, постоје и те како стварне препреке које спречавају огроман број људи да добију помоћ од служби која би им заиста користила. Превазилажење свих тих препрека представља велики изазов за друштво.

Уколико имате довољно среће да су вам такве услуге доступне а забринути сте због свог менталног здравља из било ког разлога, такав корак вам може променити живот. Одлазак код стручњака и разговор с њим довољни су да истражите могућа решења проблема.

„Кад с клијентима почнем да причам о идеји терапије, често ми говоре да мисле да је не заслужују. Мисле да се други још горе осећају. Зато чекају до тренутка кад више не могу да издрже притисак и тек тада се одлуче на тај корак. У тој фази је брдо на које треба да се попну већ израсло у планину. Чекање да легнете у самртну постељу да бисте се обратили лекару није никаква брига о свом здрављу, ни физичком, ни менталном”, објашњава ауторка.

Она се слаже с изговором да увек има оних који се још горе осећају:

„Међутим, ако имате прилику да потражите стручну помоћ, ментално здравље ће вам можда бити захвално због тога, а живот би могао да вам се промени у мери коју не можете ни да замислите. Имала сам прилике да се уверим у то. Видела сам људе који су се извукли из тешког очаја, одмакли с ивице амбиса и почели да мењају свој живот. То се дешава а може се десити и вама. Не за један дан или за недељу дана, већ за много дана и много недеља преданости свом здрављу и животу који желите да створите.”

Семе наде

Кад је стручна помоћ недоступна, једни другима смо потребни више него икад. Захваљујући интернету, доступнији су нам многи едукативни ресурси и о менталном здрављу почело је да се говори широм света. Људи који су некад били усамљени у својој невољи почињу да схватају да су промене у менталном здрављу, исто као и у физичком, сасвим нормалне за човека. Причају се приче о опоравку, излечењу и напретку. Сеје се семе наде. Шири се порука да наше ментално здравље није потпуно ван наше контроле. Ми нисмо у милости емоционалних стања која погубно делују на нас. Можемо много тога да научимо и променимо да бисмо преузели одговорност за своје здравље. То подразумева да из доступних извора стичете што више знања и дајете све од себе да испробавате методе, правите грешке, поново покушавате, учите још више и настављате даље.

– Ако вам стручна помоћ није доступна, искористите сваку могућу прилику да нешто научите и то поделите с људима у које имате поверења. Повезаност с људима и образовање могу да нам помогну да умногоме побољшамо своје ментално здравље ‒ поручује докторка Смит.

Ако не знате каква врста помоћи вам је потребна, стручњак може да вам помогне у томе.