Живот посветила учењу

С проф. др Даницом Тиодоровић, председницом Удружења дерматовенеролога Србије, срели смо се на конференцији за штампу, последњег дана маја. Повод је био организовање бесплатних прегледа у местима где нема дерматолога као и за сеоско становништво које је изложено већој УВ радијацији.

Говори брзо, бритко, разговетно, тако да не оставља простор за новинска питања, јер све је речено.

Биографија Данице Тиодоровић је импресивна. Она је специјалиста дерматовенерологије и експерт у дермоскопији и лечењу меланома и других туморских лезија на кожи. Разговор за „Магазин” прихватила је без двоумљења, али се испречио „термин”.

Наиме ова изузетна жена, веселог погледа, савршеног стаса, ни викендом није слободна, тада по мањим местима и селима с колегама обавља бесплатне прегледе становништва. Одлучили смо да „станемо у ред” и сачекамо на свој термин за разговор, пресудна је била реченица колегинице: „Данка је изузетан лекар, одличан човек и пријатељ.”

Од Пипера до Чивијаша

Разговор започињемо интересантном причом ове Нишлијке о породичном стаблу у жељи да сазнамо шта каже сину Михаилу када му прича о пореклу и коренима?

– Мој отац је рођен у Врању, а по његовом оцу потиче из племена Пипери, братство Радетића. Деда је био официр ЈНА, а баба, рођена Младеновић, из Урошевца, њена мајка била је пореклом из Крушевца и делом фамилије из Ниша.

Рођена сам у Нишу, задржала сам очево презиме. Моја мајка је Шапчанка па сам по њој и Шапчанка – каже наша саговорница.

Иначе, не пропушта прилику да каже колико воли град на Сави у којем је направила своје прве кораке:

– Сину нормално кажем да смо Срби и да се тиме поносимо као и сви у нашој фамилији.

Даница је Медицински факултет у Нишу завршила 2004. године с просеком 9,96. Међутим, спочитавали су јој на почетку каријере непотизам: Она је је доцент на катедри за кожне болести, а и мајка Јелица је професорка. И њен отац Бранислав Тиодоровић такође предаје на Медицинском факултету.

– Иако су моји родитељи професори на Медицинском факултету у Нишу, сада пензионери, то ми никада није представљало посебан проблем, осим што сам морала много више да се доказујем, свесна да сам под сталном лупом. Уосталом, моја генерација с факултета то је убрзо схватила и прихватила ме иако сам професорско дете. Живот сам посветила учењу – одсечна је наша саговорница која је у више наврата истицала да има право „да буде успешно дете успешних родитеља”, инсистирајући да је против тога да се родитељи користе као пречица за лакши пут, поготову како би се завршила медицина и лечили људи.

За разлог да се определи баш за медицину каже:

– Цело детињство слушала сам у кући о медицини. За дерматовенерологију определило ме је велико прегалаштво моје мајке која је прошла све степенице сталним и тешким радом. И свакако да је дерматовенерологија једна занимљива медицинска дисциплина која се стално усавршава и напредује.

Отишла је Даница и корак даље и одлучила се за усавршавање у области ране дијагностике карцинома коже и дерматоскопију, методу која је тада била тек у зачетку.

– Превентивни рад и рана дијагностика су у свакој медицинској дисциплини врло важни, и ако се организовано и темељно спроводе могу дати велике резултате. Дермоскопија је дијагностичка метода која је променила дерматологију и омогућила да дијагностикујемо меланом као и остале малигне туморе коже у најранијој фази, када се не могу препознати клиничким прегледом, односно голим оком. Зато кажемо да делимо период пре и после дермоскопије. Управо због тога, видела сам себе у превенцији и раној дијагностици меланома и немеланомских карцинома коже. Дермоскопија ми је дала одлучујући моменат у том раду.

Да би остварила свој циљ упутила се 2005. године у Италију и то код изумитеља дермоскопије професора Ђузепа Арђенцијана и професорке Ирис Залаудек. Од тада је методу усавршавала заједно с њима.

– Истина, са само 27 година као млад специјалиста, магистар, отишла сам у Напуљ што је био преломни тренутак у мојој стручној, научној и животној каријери. После тога Рим, Ређо Емилија, Грац, АКХ болница у Бечу и Трст. Све су то била места учења, али и упознавања великих стручњака који су гајили изванредан однос према студентима, специјализантима и онима који су долазили на усавршавање – присећа се Даница.

Убрзо је постала део њиховог тима и кренула су предавања по свету.

– Све сам то пренела с одушевљењем и у моју средину. Више пута ми је понуђено да останем тамо и радим с њима, што сам без размишљања одбила, пошто сам решила да се вратим у Србију, у свој Ниш, јер сам свесна колико је потреба за нама младима и ентузијастима велика.

Наравно, опет бих поновила пут којим сам прошла иако је био веома напоран – каже она.

И данас наша саговорница важи за једног од најбољих стручњака у земљи за меланом коже. Била је национални координатор „Евромеланома”, а већ годинама ради и као дерматолог у Клиничком центру Ниш. Колеге су је изабрале за председника Удружења дерматовенеролога Србије, као најмлађу и једину председницу ван Београда икада.

– Трудила сам се да све време научним радовима и предавањима на многим европским и светским конгресима развијам и допринос науци, и презентујем своју земљу на најбољи начин. Као координатор „Евромеланома” посебно истичем признање које су нам одале колеге из Европе када смо спроводили превентиван рад и рану дијагностику и у време пандемије короне. Заправо, две године заредом кампања „Евромеланом” у Србији изабрана је за најбољу у Европи – похвалила се.

На првој линији

У време пандемије короне, заједно с колегама даноноћно се борила за живот пацијената. Мало је оних који су тада приметили да је то ћерка др Бранислава Тиодоровића, нишког епидемиолога, који је био део свакодневице свих нас током пандемије. Када заврши свој круг од три недеље, одложила би скафандер, и по добијању резултата да је тест на корону негативан, враћала се својим пацијентима.

– Тачно је, међу првима била сам у црвеној зони ковид болнице УКЦ Ниш. Било је много рада и веома тешких ситуација, све је то требало издржати и остати и лекар и човек. Поносна сам на тај период – кратко каже.

Данас је на првој линији када је реч о превентивним прегледима коже с циљем ране дијагностике карцинома коже.

Она открива и како изгледа један њен дан.

– Сваки дан ми је пре свега испуњен мојим професионалним радом и наравно максимално сам посвећена сину. Покушавам да нађем времена и за спорт који обожавам, као и добру позоришну представу или концерт. Нажалост, мало ми остаје времена за ту врсту ангажмана.

И за крај питање хоће ли син кренути мајчиним стопама?

– Да, син ће вероватно, после гимназије, кренути на медицину, а видећемо која ће га област посебно заинтересовати.

С дермаскопом по селима

– Ове године кренули смо с прегледима у Дому здравља Темерин (7. и 8. јуна), где су у два дана прегледане 362 особе, откривено 11 меланома, 11 сквамоцелуларних карцинома, 15 базоцелуларних карцинома и већи број атипичних младежа.

У Универзитетској болници у Фочи у једном дану прегледали смо 145 пацијената, открили 4 меланома и 5 базоцелуларних карцинома.

Бесплатне прегледе обавили смо 21. јуна у КБЦ Косовска Митровица и Дому здравља Звечан, а дан касније у Дому здравља Грачаница. Прегледано је 298 особа, откривена 4 меланома, 8 сквамоцелуларних карцинома, 4 базоцелуларна карцинома. Бесплатни прегледи су под покровитељством Министарства здравља и уз подршку РТС. Дерматолози ове прегледе обављају бесплатно у време викенда – каже др Даница Тиодоровић.