Шта све вреба из базена
Пливање у базену је многима омиљена летња активност, али, нажалост, постоје потенцијални ризици од инфекција које могу да се шире на базенима. Иако већина базена пролази кроз ригорозне процедуре чишћења и дезинфекције, одређени микроорганизми и даље могу да представљају претњу по здравље.
У просеку велики број људи се сваког лета зарази због излагања загађеној води у базенима или воденим парковима, у бањским лечилиштима, саунама или пливањем у језерима и рекама.
Најчешће из базена вребају бактеријске инфекције, заражавање гљивицама и паразитима, тако да се корисници базена често жале на бол у грлу, коњунктивитис, гљивичне инфекције коже и дијареју и друге стомачне тегобе.
Ешерихија коли
Ешерихија је бактерија која живи у цревима људи и животиња. Присуство ове бактерије у базену најчешће указује на фекалну контаминацију. Контакт са водом контаминираном Е. коли може да изазове гастроентеритис, који има симптоме као што су повраћање, дијареја и грчеви у стомаку.
Кандида и вагиналне инфекције
Гљивица кандида је нормални становник дебелог црева, али под утицајем влаге и топлоте се брзо размножава. Томе нарочито погодују седење уплићаку, на мокром пешкиру, у влажном купаћем костиму, као и неодржавање хигијене.
Симптоми инфекције су пецкање и свраб у пределу гениталија, као и густ, беличаст секрет непријатног мириса.
На базену можете да добијете и бактеријску вагиналну инфекцију коју најчешће изазивају хламидија, микроплазма и уреаплазма, али и вирусни херпес или хумани папилома вирус који изазива кондиломе. Иако се ове инфекције углавном преносе сексуалним путем, могу да се добију и на купалиштима.
Гљивицама лети, иначе, погодују топлота, влага, слаба периферна циркулација, тесна обућа...
Псеудомонас еругиноза
Ова бактерија је често присутна у влажним срединама и може да изазове инфекције коже, уха и очију. „Пливачко ухо“ или упала спољашњег ушног канала је честа инфекција која може да настане управо због Псеудомонаса, а симптоми укључују свраб, бол и оток.
Псеудомонас је узочник и кожног осипа који често личи на богиње, а корисници могу бити изложени бактерији у контаминираним изворима воде као што су бањска купалишта и водени паркови, где може доћи и до епидемија.
Хепатитис А
Познат и као инфективни хепатитис или епидемија жутице, ова болест се обично повезује са отпадним водама, а у рекреативном окружењу (у базенима, бањама, језерима) проблем настаје када постојећи канализацијски системи постају преоптерећени због јаких падавина или поплава.
Узрочници болести су заражена вода и нехигијена особа које припремају храну. Жутица се најчешче јавља у рекреационим лечилиштима, а најбоље се може сузбити уклањањем фекалне контаминација у храни и води. Хепатитис А је потенцијални проблем на местима са великим бројем људи, где је услед претрпаности санитарна контрола - неадекватна.
Коњунктивитис
Ову инфекцију очију најчешће изазивају вируси и бактерије који се преносе путем воде, прљавих руку или пешкира. Коњунктивитис се препознаје по црвенилу и отоку капака, боцкању, пецкању, осећају страног тела и сврабу у очима, као и по жућкастом секрету који прекрива трепавице. Да бисте избегли инфекцију, умијте се чистом водом сваки пут кад изађете из базена, не користите туђ пешкир и не додирујте лице прљавим рукама.
Вирусне брадавице
Ако по плочицама базена и по плажи ходате боси, на табанима могу да вам се створе микроранице, које онда постају идеална места за продор вируса. Брадавице најчешће изазива хумани папилома вирус који дуго може да опстане ван тела. Инкубација траје и до шест месеци, тако да се код већине пацијената прве израслине појављују током јесени и зиме.
Брадавице се ретко повлаче саме и зато је неопходно да се обратите дерматологу.
Криптоспоридијум
Иако није бактерија већ паразит, Криптоспоридијум је релативно чест на базенима, јер је отпоран на хлорисање, које је стандардна метода дезинфекције базена. Код 89 одсто свих епидемија на базенима, у бањским лечилиштима и у аква парковима, узрочник је баш овај паразит. Само један гутљај воде заражене овим паразитом може узроковати тешку дијареју, грчеве у стомаку, мучнину и повраћање.
Шигела
Још једна бактерија која може да доспе у базене фекалном контаминацијом. Инфекција шигелом изазива дизентерију, болест која се карактерише крвавом дијарејом, грозницом и стомачним боловима.
Микобактериум авијум комплеx (МАC)
Ова група бактерија може да изазове плућне инфекције, посебно код особа са ослабљеним имуним системом. Иако је МАC углавном присутан у природним водама, може се наћи и у базенима који нису правилно одржавани.
Гљивичне инфекције коже
Због појачаног знојења, излагања сунцу, ношења уске одеће или мајица од синтетике, на леђима и грудима појављују се црвене или депигментоване промене које се концентрично шире и сврбе.
Гљивичне инфекције коже најчешће захватају пазух и препоне, а могу и да се јаве на врату и леђима у виду „шарених плажа”, тзв. тинеа или питиријазис верзиколор. Лече се појачаном хигијеном и антимикотицима које прописује лекар.
Како се заштити?
Током лета здравствени радници обично упозоравају родитеље и децу да буду опрезни и предузму све што је до њих како се не би сусрели са неугодним микробима и бактеријама који могу да се крију у базенима. Епидемије су уобичајене последњих година, чак и у хотелским базенима.
Контаминација базена обично почиње тако што нека органска материја уђе у воду, попут урина, фецеса, слузнице или делића заражене коже. Ако базени нису адекватно одржавани – ако на пример, не садрже довољне количине хлора – то је идеално окружење за патогене бактерије, које се онда умножавају, што доводи до контаминације и на крају угрожава купаче.
Срећом, понекад постоји низ знакова који би могли да укажу на бактеријске опасности у базенима: присуство косе у води, замућена вода, отпад у води, вода непријатног мириса у базену.
Неки људи су осетљивији, њихов имунитет је слабији, други су једноставно осетљиви на баш ове бактерије. Лекари кажу да међу њима има највише особа старијих од 50 година, садашњих или бивших пушача, особа са хроничним плућним проблемима.
Свако ко улази у базен треба да се истушира сапуном и водом. То уклања зној и другу прљавштину са тела пре уласка у базен.
Базени морају да се редовно дезинфикују, да се врши сервисирање филтера и додавање хлора.
Да би се избегле инфекције, уз добру хигијену и некоришћење туђих личних ствари, треба носити комотну обућу и редовно мењати мокре купаће костиме.
