Временски услови мењају терапију

Због летњих високих температура код оболелих од високог притиска, срчаних болесника и дијабетичара може доћи до компликација њихове основне болести.

Хронични кардиоваскуларни болесници требало би да се строго придржавају прописане терапије од стране лекара и да имају лакшу исхрану. Хроничари треба да остају код куће и следе савете лекара, а ако морају ван куће, најбоље је да то раде рано ујутру или касно по подне и увече.

Високе температуре изазивају ширење крвних судова, па може доћи до пада крвног притиска. То колебање крвног притиска може бити опасно и због тога се саветује чешће мерење притиска код куће и кориговање терапије у складу са тим. Наравно, претходно је потребно консултовати лекара. Лекар ће сваком пацијенту који болује од повишеног крвног притиска објаснити за који лек може да смањи дозу и за колико.

О овим и још неким питањима и саветима за кардиоваскуларне болеснике у надолазећим летњим месецима разговарали смо са специјалистом интерне медицине, кардиологом др Предрагом Радојковићем.

Др Радојковић као важну напомену истиче да уколико је лето стабилно, без сталних промена температуре и ваздушног притиска, такво време погодује срчаним болесницима, па су и компликације знатно ређе.

Колико су за особе са ангином пекторис опасне промене спољнe температурe, посебно излагање клима-уређајима када су спарине?

Због високих температура често прибегавамо коришћењу клима-уређаја, и то често некритички правећи велику разлику између спољне и собне температуре. Разлика у температури треба бити само неколико степени Целзијуса, а изласци из расхлађених просторија постепени као и обрнуто, да не би долазило до наглог ширења или скупљања крвних судова и наглих промена првенствено у крвном притиску.

Колико физичке активности у јулу и августу и када?

Шетње се лети препоручују у раним јутарњим сатима, до отприлике 10 часова и касније после подне, а после 18 часова. Трајање самих шетњи зависи од стања самог пацијента, његове физичке кондиције и требало би да трају онолико колико свакој особи прија, отприлике 60 до 90 минута.

Када се јавља непријатност или бол у грудима и да ли временски услови могу бити узрок?

Непријатност у грудима може бити предзнак срчаних болести и када се јави савет је увек ранија посета кардиологу да би се искључиле компликације или можда кориговала хронична терапија.

Ове тегобе се могу јавити и саме или као компликација већ постојеће болести. Високе летње температуре могу довести до појаве или погоршања постојећих тегоба. На пример, код хипертензије могу појачати ефекат лекова и тако довести до пада крвног притиска те појаве недостатка ваздуха, вртоглавице, опште немоћи.

Смеју ли срчани болесници да се купају у реци или базену и под којим условима?

Наравно да смеју, с тим што се морају постепено адаптирати на разлику у температурама ваздуха и воде. Пливање као врста рекреације се чак и препоручује с обзиром на то да представља опциону аеробну активност у којој учествују мишићи целог тела.

Колико треба пазити на исхрану и шта је ваш савет за пацијенте са стентовима?

Савети у вези са исхраном за наше пацијенте су бројни, а основни су балансирана исхрана од најмање три лагана оброка дневно уз конзумирање доста поврћа и редовно узимање течности током дана. Јести мање калоричну храну, односно поштовати принципе „медитеранске исхране”.

Шта подразумева прилагођавање терапије летњим временским условима? Да ли пити пола лека уместо целог и коме да се обратимо да је прилагоди?

Кардиолошка терапија се често разликује у зависности од временских услова, што значи да терапија која је одговарала пацијенту током зимских месеци не мора бити адекватна у току летњег периода. Због тога се код хроничних болесника саветују обавезне кардиолошке контроле на највише шест месеци, а у случају потребе и чешће.

Шта су знаци погоршања због врућине, да ли ћемо их лако препознати?

Гушење или недостатак ваздуха, брже замарање или слабост, вртоглавица или несвестица, лупање срца само су неки од симптома погоршања основне болести и знак су да се треба јавити кардиологу ради провере кардиолошког стања.

Да ли пацијенти могу да се снађу сами или треба да посете лекара?

Сви наши пацијенти треба да буду едуковани за чешћу проверу крвног притиска, проверу периферне сатурације кисеоника и пулса, те ако су налази променљиви и у вези са „новим симптомима” требало би да се што раније јаве свом кардиологу.

Који је најкраћи савет особама које су прележале инфаркт, које имају срчану инсуфицијенцију или само висок притисак?

Свим нашим пацијентима саветујемо умереност у свему, нарочито у уносу хране и физичким активностима, уз редовну хидрацију. Битно је и свакодневно и одговорно коришћење прописане терапије.

Летње физичке активности су добра превенција

Лети не треба запоставити рекреативно вежбање, већ га треба прилагодити промењеним условима спољашње средине. Редовне вежбе су важне као превентива хроничним болестима као што су дијабетес, болести срца, хипертензија. За одрасле се препоручује 150 минута недељно неког вида рекреације, а за адолесценте 60 минута дневно.

Вежбање на отвореном најбоље је започети са физичком активношћу у раним јутарњим или у вечерњим часовима док још спољна температура није висока. Када је реч о вежбању у теретанама, важно је да је простор климатизован и да се вежбање спроводи под стручним надзором. У току физичке активности, када се повећава степен стварања топлоте, од највећег значаја је адекватан унос течности, пре свега воде, док би енергетска и слатка газирана пића требало избегавати, посебно ако су високе температуре.

Потребно је водити рачуна и о томе да треба унети воду собне температуре, јер приликом уноса хладне воде долази до тренутног расхлађења након кога се покрећу процеси поновног загрејавања организма, савет је стручњака са Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.

Савети у вези са правилном исхраном и начином исхране који треба да прати умерену, рекреативну физичку активност, било да је реч о шетњи, вожњи бицикла или вежбама могу се добити у Саветовалишту за исхрану Института „Батут”.

Клима у колима

Када се климатизује аутомобил треба повести рачуна да температурна разлика не буде већа од пет до седам степени у односу на спољашњу температуру. Ово правило важи и за климатизацију радног простора и станова. Такође, просторије редовно треба проветравати и обезбедити циркулацију ваздуха. Важно је не заборавити да се климе редовно одржавају јер су расадници штетних микроорганизама.

Летњи савет дијабетичарима

Као и код оболелих од хипертензије, и дијабетичари би требало да у договору са лекаром провере да ли треба мењати терапију. Зато је савет да чешће мере шећер у крви. Ово је важно и код физичких активности, а посебно пре пливања. Ако је гликемија већа од 16 ммол/л телесна активност је добродошла да би се шећер сагорео. Ако је гликемија нижа од 8.5 ммол/л треба појести, пре купања, неку намирницу богату угљеним хидратима, како би се избегла хипогликемија у води, саветују лекари.