У власти математике

Професор је, због врелине тог јунског дана, био уморан после предавања које је било студиозно припремано месецима за недавно одржани петнаести по реду Српски математички конгрес у свечаној сали београдског Ректората. Разговарали смо у паузи покушавајући да колико-толико пренесмо читаоцима свет високе математике и њених промотера који путују по свету са семинара на семинар. И у Београду су, осим наших еминентних научника, гостовали и научници из региона и целог света.

Др Владимир Драговић дошао је из Сједињених Држава, прецизније са Универзитета Тексас у Даласу, где је редовни професор математике и шеф Департмана. То је аналогно функцији декана факултета у нашем образовном систему, а до ове позиције стигао је 2015. године, пошто је претходно стицао искуство и у научној математичкој области, али и као руководилац и директор у београдској Математичкој гимназији.

Његово предавање је с пажњом слушано, а наслов предавања био је „Аласовим трагом до наших дана”. Пажњу је привукло професорово признање да се припремао студиозно шест месеци за скуп који је одржан 2018. године, када је добио позив да одржи предавање о значају Михаила Петровића Аласа и његовог доприноса у области диференцијалних једначина. Уз помоћ видео-бима и даљинског прекидача поново је упловио у свет једначина за одабрану публику, а предавање су могли пратити с разумевањем само слушаоци с докторском титулом, који су и чинили публику у свечаној сали. На први поглед компликоване диференцијалне једначине с неочекиваном лакоћом смењивали су геометрија, алгебра, анализа и алгебарска геометрија. Представљене су све ове области у једном предавању. За лаике био је фантастичан бег од стварности, а с друге стране учвршћено је сазнање да се без математичких дисциплина ништа у овом свету не би могло створити јер је математика у сржи свега. Захваљујући раду професора Драговића престижни математички часопис „Билтен” Америчког математичког друштва посветио је Аласу 2020. насловну страну и одговарајући чланак (заједнички са др Ирином Горјучкином из Москве) у коме се објашњава значај резултата Михаила Петровића Аласа у аналитичкој теорији диференцијалних једначина и с историјске перспективе и с тачке гледишта савремене науке. То је значајно признање за српску науку.

У разговору за „Магазин” др Драговић се сетио када је као школарац, врло успешан и победнички расположен на бројним такмичењима одлучивао да ли ће постати хемичар или математичар. Определио се за ово друго јер му је то давало више слободе и независности. „У хемији зависите од друштва, од средстава, прибора и материјала за скупе експерименте. У математици је довољна оловка и парче папира. Све даље зависи од вас самих и од труда који желите да уложите.” Али с временом је професор схватио и да ова дисциплина почиње и да прогања онога ко се њом бави, не да му мира и стално га тера на размишљање. Математичар је човек који може да седи у хладу испод неког дрвета, као некакав пустињак, са прибором који има и ђак првак, али и са радозналошћу која га тера на непрестана размишљања и промишљања проблема. Наставио је са усавршавањима на семинарима у разним деловима света. Професор Драговић би данас могао да се похвали са близу 250 научних предавања по позиву, која је одржао од Јапана до Латинске Америке.

– И сама математика је свеприсутна, а већ неко дуже време и веома профитабилна кроз различита занимања. Кад сам ја био мали, нуклеарна физика била је појам, па је после дошла у моду молекуларна биологија, а сада је време математике. Американци воле све да рангирају: од тога које су најбоље школе или аутомобили, па до најпожељнијих занимања. У последњих десет година, према добијеним резултатима, у топ десет нису ни адвокати ни лекари већ математичари у различитим фаховима, од статистичара до актуара, финансијске математике, биоинформатике – каже професор. У његовом детињству, када је одлучивао којим ће путем поћи, најчешће је ишао на Златибор, где му је очевина. То памти као једно прелепо предшколско доба. Школу су обележила такмичења и прескакање разреда. Већ после друге године математичке гимназије уписао је Математички факултет, тако да је за целе две године био испред своје генерације. У овој високообразовној институцији опет је био најбољи и дипломирао 1987, за само три године на смеру Теоријска математика, као студент генерације Природно-математичког факултета Универзитета у Београду.

– После годину дана отишао сам у Москву и тамо сам на постдипломским студијама провео четири године, од 1988 до 1992, на Московском државном Универзитету Ломоносов, који је тада био један од најбољих математичких центара на свету. Након завршене аспирантуре (испита за звање магистра) на Катедри за вишу геометрију и топологију којом је руководио академик Новиков, добитник чувене Филдсове медаље, одбранио сам докторску дисертацију ’Р-матрице и алгебарске криве’ на Универзитету у Београду 1992. године под руководством професора Дубровина – каже др Владимир Драговић, који се са великим пијететом сећа својих ментора.

У Београд се вратио у тешко време. Сећа се и датума: 31. мај 1992. године, дан када су Србији уведене санкције. Деведесете је ипак провео на врло репрезентативном месту. Захваљујући квалификацијама, запослио се у Математичком институту САНУ још 1988. Бавио се научноистраживачким радом и педагогијом. Помогао је десетинама младих математичара да се одшколују и специјализују кроз семинаре и наставу на факултетима у Београду, Нишу и Подгорици. Прошле године је његова истраживачка група у Математичком институту САНУ обележила тридесет година рада.

У Даласу је од 2012. године. Већ пуних девет година је „декан”, како бисмо ми рекли, или амерички – шеф департмана за студије математичких наука. Универзитет Тексас је врло цењен у Америци, а под вођством професора Драговића број студената математике се удвостручио, а број програма је повећан, па се сада изучава шест нових програма, између осталог и биоинформатика и рачунска биологија, статистика и наука о подацима.

– Током епидемије вируса корона успели смо да одржимо научни и наставни рад и подигнемо га на још виши ниво. То време уз изазове јако је значајно утицало на даљи развој јер смо се навикли да радимо од куће, онлајн па чак и семинаре да одржавамо преко интернета – каже наш саговорник.

Америка као цивилизација професору Драговићу делује као исувише комплексно питање да би се у њега сада упуштао.

На живот у тој земљи се, како каже, још привикава. Ћерка је прва „повукла ногу”, и отишла на чувени МИТ и тамо дипломирала. Сада је и она математичарка.

У Србију долазим стално, рачунам да нисам ни одлазио. Овде држим предавања, учествујем и организујем конференције, сваког децембра редовно посећујем Математички факултет када обележавају рођендан. Са Математичким институтом радим на пројекту „Меџик” са својим бившим студентима. Поносан сам на њих, доста мојих студената је докторирало, петоро из Београда и још троје у Даласу – каже др Драговић.

У дворишту Ректората је спарина, иако седимо у хладу. Поподневно предавање треба да се настави. Питамо професора остаје ли у Србији и у летњим месецима, куда ће на одмор.

Каже да се враћа у Америку, а о одмору је још рано да прави планове и додаје у свом стилу:

– Шта нама математичарима вреди одмор кад стално размишљамо о задацима? Не можеш мозак да искључиш, од девет до пет па идеш кући. Слично као и ви новинари. Ми знамо како новинари сагоревају, колико је то тежак посао, као и наш.

Награде и признања

Владимир Драговић је рођен 1967. године у Београду. Добитник је награде Савеза друштва математичара Србије и Црне Горе (2004) за најбоља постигнућа математичара млађег од 40 година (за период 2001–2004). Добитник је Награде Града Београда за природне и техничке науке 2010. године.

Од 2015. године главни је и одговорни уредник часописа „Theoretical and Applied Mechanics”. Коаутор је комплета уџбеника из математике за 2, 3. и 5. разред основне школе у Црној Гори. Руководио је израдом осам одбрањених докторских дисертација. Објавио је више од 100 научних радова и више од десет књига.

Увео основце у Математичку гимназију

Још док је био директор математичке гимназије др Владимир Драговић био је заслужан што су отворена врата и за ученике седмог и осмог разреда који од тада похађају наставу у оквиру Математичке гимназије.

Са својим тимом заслужан је за унапређење наставе па је и Математичка гимназија у то доба добила Светосавску награду, а проглашена је и за школу од националног значаја.