Пушење је главни фактор ризика за многе врсте рака, укључујући рак бешике. Овај малигни тумор се развија у ткивима мокраћне бешике, органа у којем се складишти урин пре него што се излучи из тела. Постоји неколико разлога зашто пушачи чешће обољевају од рака бешике у односу на непушаче.

Истраживања су показала да су пушачи три до четири пута подложнији развоју рака бешике у односу на непушаче. Поред тога, око 50 одсто случајева рака бешике код мушкараца и 30 одсто код жена повезано је са пушењем. Ризик се повећава са бројем попушених цигарета дневно и трајањем пушачког стажа.

Престанком пушења, ризик од рака бешике се постепено смањује, али никада не пада на ниво ризика као код особа које никада нису пушиле. Након десет година апстиненције, ризик од развоја рака бешике код бивших пушача је приближно дупло мањи него код оних који настављају да пуше, али је и даље већи него код непушача.

Хемијски састав дуванског дима

Дувански дим садржи на хиљаде хемикалија, од којих су многе канцерогене. Када особа удише дувански дим, ове хемикалије улазе у плућа, одакле се апсорбују у крвоток. Крв затим пролази кроз бубреге, где се хемикалије филтрирају и излучују у урин. Будући да је бешика резервоар за урин, њен зид је дуготрајно изложен овим штетним супстанцама, што повећава ризик од развоја малигнитета.

Механизми оштећења ДНК

Канцерогене супстанце из дуванског дима могу да изазову директна оштећења ДНК у ћелијама у зиду бешике. Ове генетичке мутације могу да доведу до абнормалног раста ћелија, што је основни механизам развоја рака. Уз то, ове хемикалије ометају процесе поправке ДНК, што додатно повећава шансе за акумулацију мутација које воде ка малигнитету.

Имуни систем и хронична упала

Пушење слаби имуни систем, што отежава телу да се бори против абнормалних ћелија и инфекција. Хронична упала изазвана иритацијом зидова бешике хемикалијама из дуванског дима, такође, може да допринесе развоју рака. Ћелије под запаљењем су подложније генетичким мутацијама, што повећава ризик од малигних промена.