Јатаган - оружје српске независности

Једно од оружја српских победа које су довеле до слободне и независне Србије у 19. веку био је јатаган. То је сечиво, које су на ове просторе донели Турци, а његово име потиче по називу града Јатаган. Турци су јатаган користили између 16. и 19. века и током тог периода он је као оружје прихваћен и од стране поробљених народа који су живели у саставу Отоманске империје.

Јатаган је једносекло сечиво, повијено на доле. Кривина је настала у циљу наношења што тежих повреда непријатељу. Наиме, повијено сечиво прави знатно већу штету од мача. Јатаган се прави тако што се између два дела мекшег метала ковањем убације љут, односно тврд комад метала који оружју даје јачину, да не пукне.  Јатаган је касније послужио као узор за бајонет који се у европским војскама појављује у другој половини 19. века. Дужина јатагана кретала се између 60 и 80 сантиметара. Јатагани које су користили јаничари били су нешто краћи. Да им не би сметали током дугих маршева.

Наводно је први јатаган у историји припадао султану Сулејману Величанственом ( око  1526-27. године). Тај јатаган направио је Ахмед Текелија и то је први познати примерак овог оружја.

У зависности од имовног стања власника, јатагана може бити крајње једноставан, без сувишних детаља, па до луксузних примерака. Такви примерци су делом опточени сребром, имају веома лепе и фине детаље и украсе попут корала у јарким бојама.

Дршка је најчешће прављена од животињске бутне кости, која се полира да буде глатка и бела. То су били такозвани белоперци док су црноперци имали дршке од дрвета. Јатаган се носи за појасом. Њиме су били наоружани српски устаници са почетка 19. века, иако су на каснијим сликарским делима они приказани са сабљама. То није историјски тачно. Савља се појавила нешто касније,а Карађорђе је на једном од првих сликарских приказа представљен управо са јатаганом.