Зелени детокс кроз Републику Српску

Кажу да је живот путовање, а пут до Бјелашнице, планине у Босни и Херцеговини, удаљене око 25км од Сарајева, води преко водене акумулације на Дрини - Зворничког језера нестварне смарагдне боје, окруженог зеленим брдима.

Магистрални друм вијуга даље кроз густе бајковите шуме Републике Српске, пашњаке и насељена места, са свеже окреченим кућама и црквама, уређеним двориштима, кратко покошеном травом, ружама и понеком џамијом.

Киша која пада крајем јуна уопште не квари доживљај. Напротив. Мокро лишће и поља кукуруза су још зеленији, камење око реке драматичније, а ниски облаци који се ваљају брдима уносе неки мир у путнике. Киша не смета ни стадима оваца по пропланцима, ни коњима који пасу по ливадама, ни кравама које преживају на мокрој трави. 

Пејзаж неодољиво подсећа на Швајцарску, само што су јелке и зимзелено дрвеће, папрат, пољско цвеће и друго растиње надвијено над путем зеленији и гушћи, а успутни ресторани са роштиљем чешћи.

Киша је престала, зраци сунца су се пробили кроз облаке и обасјали сеоца са црквицама по пропланцима. Потоци се светлуцају док траже пут и између стена, ограђених домаћинстава и шуме.

"Шуме су плућа планете - немојмо их прљати", стоји натпис поред чесме крај пута. Домаћини и путници намерници се, изгледа, тога придржавају, јер нема шута, бачених старих гума, зарђалих металних канти, пластичне и картонске амбалаже, нема дивљих депонија иза банкина. Само бескрајно зеленило. Детокс за очи и душу.