Диве Крушевачког позоришта

Биљна Јоцић Савић и Марија Гашић дугогодишње су успешне глумице у Крушевачком позоришту, али играле су и у бројним српским серијама. Обе су рођене Крушевљанке. Биљана се професионално бави глумом четрдесетак, а Марија око двадесетак година.

Због питања како је почела да се бави глумом, Биљана се вратила још у 1. разред основне школе када је учитељ почео да је зове глумицом! Учествовала је на свим приредбама и такмичењима рецитатора, а 1980. године донела је у Крушевац прву плакету с такмичења рецитатора „Песниче, народа мог”.

Рецитације и имитације за почетак

И Марија почетке везује за детињство, када је забављала госте и пријатеље имитацијама познатих личности или њих самих.

– Ово је будило симпатије код моје тадашње „публике”. То сам радила и у ресторанима и кафанама док су моји родитељи обично ручали или вечерали с пријатељима. Приметила сам да сваки пут успем да привучем пажњу свих гостију који су се ту нашли тада и то је постала моја главна забава. Док сам била у средњој медицинској школи, прошла сам фазу стидљивости и повучености, али одједном се тај мој манир имитирања и забављања пријатеља вратио на велика врата. Обожавала сам филмове одувек и сада сам у стању да данима будем код куће и гледам један за другим. Али одлука да одем на пријемни је заиста дошла случајно – прича Марија.

Биљана открива и на које је улоге најпоноснија.

– Волела сам своју Мицу у „Мрешћењу шарана”, у режији Небојше Брадића. Касније, у зрелом добу улогу тетка Заге у „Свињском оцу” у режији Егона Савина, па Стане, певачице у „ Говорите ли аустралијски”. Све у свему, било је предивних улога.

Биљана мисли да су за њу посебно биле значајне улоге у представама „Лудило удвоје”, улога Пинокија, улога Изабел у представи „Збогом, господине Хафман” и Милице у представи „1915, трагедија једног народа”.  Открива и да је улога која јој је најтеже пала и коју није волела да игра била баш једна омиљена код публике. И није нам открила о којој је улози реч.

За „Магазин” су испричале и како изгледају припреме за представу.

Биљана открива да се прво упознаје с ликом који игра, дефинише његов односе с другим ликовима.

– „Раставим” се на комадиће, па те комадиће спојим у нови лик и ако ми поверујете да сам тај неко баш ја – сматрам припрему успешном – илуструје Биљана.

За њену млађу колегиницу дан припрема за нову улогу почиње као празник!

– Све што морам приватно да завршим обавим дан раније, да бих наредни цео провела код куће. И тада размишљам о представи, колегама, себи. Најчешће тада комуницирам само с најближима – додаје Марија.

Крушевац је поред осталог и познат као град глумаца. Српској и југословенској позоришној и филмској уметности дао је највећи број легендарних глумаца. У част Видовдана и Дана града, 28. јуна 2019. године, свечано је отворен Трг глумаца – испред Крушевачког позоришта. Претходно су отворени и „Прозори сећања” на овој згради. У плејади заслужних своје место на Тргу глумаца добили су Миодраг Петровић Чкаља, Властимир Ђуза Стојиљковић, Ташко Начић, Михајло Бата Паскаљевић, Милан Пузић, Радмила Савићевић и Љубинка Бобић. На „Прозорима сећања” овековечени су поред осталих и Марко Живић, Момир Брадић, Милија Вуковић.

– Поносна сам што играм у позоришту у граду одакле су такве глумачке громаде потекле. Трг глумаца с њиховим бистама пред улазом је као предворје храма културе. Велико браво за тај пројекат! Да се никада не забораве такве глумачке величине. Моја инспирација су били неки други глумци који су ми тада по сензибилитету одговарали – каже Марија.

На питање како данас види глумце и позориште, Биљана сматра да је другачије и да се мења, као што се мењају и времена и потребе људи.

Колико су се глумци променили

 – Нормално је да се и у позоришту дешавају промене, али тешко је рећи да ли је било боље оно или је боље ово сада. Не треба ни упоређивати, већ само прихватити новитете – саветује она.

За Марију позориште је увек насушно:

– Примећује се разлика у начину рада и у начину игре у поређењу различитих временских епоха и раздобља, али суштина позоришта је увек иста. Глумци су посвећени представама и раду исто као и пре. Али, они данас тренирају у теретанама, воде рачуна о здравом животу, брину се о свом духу и телу. И даље су ту бифеи, кафане, боемске вечери, дружења и приче које нас инспиришу и мотивишу као и пре.

Биљану на сцени покреће публика, а Марију вера. Обе глумице имају планове. Биљана размишља о новим насловима, а Марија каже:

– Очекујем да изађе последњи филм који сам радила. Имам још неколико новитета који се припремају, али не волим да причам унапред.