Недавно истраживање спроведео у Србији показало је да четвртина српских фирми нема пословну интернет презентацију. У томе предњаче нове и мале фирме. Тако, на пример, чак 75 процената фирми старости до једне године нема веб-сајт. Такође,сајт нема више од половине предузетника. Најчешћи разлог зашто немају сајт објашњава одговор да „нема потребе”.

Али, ако погледамо светске статистике које кажу да 97 одсто интернет корисника тражи локалне компаније, намеће се закључак да итекако има потребе, али да недостатак адекватних информација узима свој данак.

У 21. веку све је више купаца који свет гледају кроз интернет. На крају, све ће се свести на закључак да „ако није на интернету, онда не постоји“. Због тога, свесно одустајање од сајта никако не може да буде добра нити логична пословна стратегија. Статистика указује да се 46 посто свих претрага на Гуглу односи на локалне информације. Овај податак је утолико битнији уз податак да Гугл држи преко 90 процената светског тржишта веб претраживача, док у Србији заузима 96,7 одсто (92,24 посто на десктоп рачунарима и 98,6 одсто на мобилним уређајима).

Притом, 72 одсто купаца после локалне претраге посети продавницу која је у кругу од осам километара од њихове тренутне локације. Такође, након претраге локалног предузећа на мобилном уређају, 88 посто купаца ће назвати или посетити ту фирму у року од 24 сата.

Камен темељац интернет присуства

Е сад, ако смо се сложили да је сајт потребан, да размотримо и шта треба уградити у његов темељ, да би он на најбољи могући начин обавио свој посао. Наравно, реч је о интернет домену, али ком? Неко би рекао „свеједно“, што је погрешно, неко би изабрао .com домен, што је у неким ситуацијама исправно, али, пошто се ради о сајту који циља локално српско тржиште и до ког се долази кроз локалну претрагу, најбољи избор је национални .rs домен.

На пример, Гугл и даље тврди да у резултатима локалних претрага предност даје веб-сајтовима на локалним, националним доменима, као што је .rs. У нашем случају то је најјачи аргумент (по већ споменутом истраживању с почетка текста најчешћи разлог (65,8 процената) за избор .rs домена за веб-сајт фирме је „због географског простора на који асоцира”). Такође, сајтови на .rs домену се препознају као домаћи, прављени наменски за домаћег корисника, што он уме да цени. Осим тога, .rs домен има и следеће предности:

Већи је избор слободних домена
Боља је заштитита од хаковања
Све накнаде се плаћају у динарима
Комуникација са корисничком подршком је на српском језику
У случају било каквог спора арбитража је у Србији
Када је веб-сајт на .rs домену, могућа је провера ко стоји иза њега.

А шта ако не изаберете .rs домен?

Најкраћи одговор би био – губите иницијалну предност. Направимо малу аналогију са атлетиком. Постоје атлетичари који су некад трчали и боси. Један од њих је освојио олимпијско злато 1960 године. Али то је усамљен случај. Сви остали олимпијски победници носили су патике. Да ли је свеједно које патике? Наравно да не. Кад су патике за трчање у питању, постоје такозване атлетске копачке. Процена је да за трке на 100 метара постојање посебних шиљака на таквим копачкама може да скрати трку за пола до једне секунде. Без таквих патика скоро је немогуће трчати 100 метара испод десет секунди.

Дакле, ако атлетичар обује патике (ваш локални бизнис, спреман за тржишну трку, добије веб-сајт), он тиме стиче озбиљну предност, а ако су те патике атлетске копачке (сајт је на .rs домену), он стиче одређену додатну предност.

Наравно, није све у домену. Гугл користи преко 200 параметара приликом рангирања сајтова, али ако су два сајта истог квалитета, један на .rs, а други на .com, Гугл ће у својим претрагама за упите из Србије фаворизовати онај који је на .rs домену. Дакле, ако сте на .rs, имате више шанси да Гугл прикаже баш ваш сајт интернет корисницима који траже локалне фирме, а њих је 97%. Притом, ако сте им довољно близу, 72% оних који су вас нашли свратиће и до ваше продавнице. Јер сте им у комшилуку, али обично не пролазе баш вашом улицом…