Кретенарија или мудролија

На колико се само начина може изрећи да је нешто љупко, сабласно, обогаљено, мистично или лукаво,  било би тешко и замислити да није било скоро тридесетогодишњег сакупљачког рада Павла Ћосића који још од 1991. године истражује речи и њихове синониме. Да би све сакупљено побројали била би нам потребна књига од 1300 страна, колико и има допуњено издање његовог дела „Српски речник синонима”.

Ево да мало поткрепимо примером, када је љупкост у питању, оно може бити и лепота, дражест, дражесност, заводљивост, допадљивост, угодност, примамљивост, грација, шармантност, шарм, привлачност, драгост, а може бити и милина, чар, леполикост, миљушност, милоћа, замамност, понегде се каже и  мачкастост, и ту се списак синонима не завршава.

Ако би бирали неку  негативну особину, рецимо ако би хтели да кажемо за некога да је безосећајан наишли би на још богатији вокабулар: неосетљив, отупео, тврда срца, окрутан, бруталан,неуљуђен, богомрзак, свиреп, опак, зверски, нехуман, насилан, силовит, беспоштедан, хладнокрван... и тако скоро у недоглед. ...А глупост? Може бити и кретенарија, смејурија, апсурдност, бљезгарија, брбљарија, бедастоћа, хец, галиматијас, лупетање, па и мудролија, али  само ако је иронично...

Павле Ћосић каже да је речник писао најпре за себе јер је схватио да нам у лексикографији недостаје једно овако згодно помагало за писање. Али, и хтео је и да нам помогне да се присетимо неких речи које иначе добро познајемо, али немамо навику да их користимо.

Други важан циљ оваквих лексикона, по њему је, и да се уз њихову помоћ лако може променити стил писања и знатно обогатити сопствени израз.

–Претпоставимо да пред собом имате текст који сте написали, а онда вам се учини да би тај текст могао да буде и нешто бољи. Ако не бољи, онда бар друкчији. Користећи синониме исти текст се може написати толико другачије да би се многи изненадили, каже Ћосић.

Можемо ли на основу броја синонима за неку реч сазнати нешто и о људима тог краја или ширег подручја, да не кажем и менталитета?

На ово питање наш саговорник каже да би се о томе могло говорити, али опет не бисмо дошли до менталитета јер се синоними подједнако гомилају у свим нама познатим језицима.

–Подсетићу вас да овим истим језиком говори још три народа поред српског и да сви они имају исте синониме за исте особине, а ипак се не би могло рећи да су ти народи нарочито сложни. Они су од оснивања заједничке државе на ратној нози и све време су, а то траје још увек, ратовали управо преко заједничких синонима, наглашава наш саговорник.

Тачно је да се синоними, нарочито ако су етикетирани као колоквијализми, дијалектизми, регионализми, жаргонизми или вулгаризми више гомилају око негативних особина јер су оне више на мети критике и напада на противника. Ако за неког желимо да кажемо да је поштен човек, исказаћемо то на неколико пристојних начина, али ако за неког хоћемо да кажемо да је покварен, препреден, дрзак или лицемеран, наравно да ће нам тад требати арсенал много јачих и увредљивих речи, као што су рецимо хуља, одљуд, олош, морални имбецил, а ако бисмо ишли још даље, онда и гњида или смрад. Међутим, морам поново да поменем, истиче Ћосић, ово нема никакве везе са менталитетом него са друштвеним односима и типично је за све језике којима се ми лексиколози служимо

Да илуструјемо, реч глупост и памет имају отприлике једнак број синонима, али немају глупан и паметан човек. За паметног човека имамо само неколико жаргонизама, колоквијализама и књишких или ретких речи. Међутим, ту нема ништа чудно. Једноставно, у језику не постоји толика потреба да се именује паметан човек именицом. Лакше је придевом. А за глупана, будалу, тиквана, кретена имамо потребу јер се именице с пежоративним значењем чешће појављују у говору. И то опет није карактеристично само за српски него за све савремене језике.
Како тумачите толике тако бројне жаргонизме и зазирање од њих од стране лексиколога?
– То је добро питање. Не важи то само за жаргонизме него и за многе друге речи. Рецимо, све речи које имају икакве везе за сексом, посебно у речницима које је издала нека од државних институција. То је помало несхватљиво и може се приписати једино неком пуританизму или лажном моралу. Додуше, има ту и мало традиције. Вук је и сам у другом издању Српског речника био принуђен да избаци оно што се у лексикологији зове вулгаризмима, а у нашем народским речима и у речнику се поред жаргонизама и фамилијаризама појављују чак и као главне одреднице.
А на питање који су данас најинтересантнији и најпопуларнији жаргонизми и колоквијализми Павле Ћосић каже:

Живимо у време презасићености жаргоном тако да чак и оне речи које су некад имале највише жаргонских синонима, као пандур на пример, практично више ниједан од њих није у употреби па сви слојеви и генерације друштва некадашње жаргонски речено муријаше и слично зову напросто полицајци.
 

Прелиставање...

Многе речи имају и по тридесет, педесет па и више синонима, а ради илустрације наведимо неколико примера:

акушерка–бабица, примаља, бабиља, пупкореза...

апетит   – јешност, изјешност, слаткохраност, сладокусност, незајажљивост, глад...

звоно – клепетуша, бакрењак, звончић, меденица, прапорац, звонце, клепка, бакаруша, чингрија, цингара...

магазин –лагер, депо, похранилиште, слагалиште, румплцимер, спремник, магаза, поклад, колница, репозиториј,  часопис...

огрлица– ланац, ђердан, ниска, ланчић, колир, овратник, колар, канијела...

теревенка– банчење, дернек, алкохолизација, лумперај, баханал, лолање, циркање, рађење, шенлучење, лумпација, вечеринка...

успешан – успео, наочит, продоран, истакнут