КАДРИРАЊЕ

Вози живот!

Репризе програма и репризе живота, могу слободно да почну. Ионако смо у репризама већ одавно

Исидора Масниковић (Фото Небојша Бабић)

Предизборни дани и још један дан „Д“, у низу многих, окончани су, и у нашим животима, и на телевизији, огледалу наше стварности и нашем паралелном животу, уз помоћ којег крадемо богу дане, у који зуримо, имитирајући онај прави који се састоји – шта ћемо данас да једемо и како да прегурамо дан до плате. Гладни стомаци, празни новчаници и недосањани снови, лакше се преживе уз светлећи екран који зрачи и умртвљује нас. Бучно крчење стомака, снови о одмору који „ево сад ће“, маштарење о мору на кредит, лакше смо прегурали уз гиманстику и попевку министара, србовању челника једне националне телевизије, дебати естрадне звезде и уредника „угледних“ медија о Северини, уз арбитражу високог државника, „крими-трилер“ причe из београдских гетоа, пландовање и бахато славље Пирове победе, јурењe неких нових наших суграђана, са свежим београдским адресама, згражавање над раскалашним матурантима, онима на којима свет остаје, који величају ратне злочинце, опијени седају за волан...

Застрашујући је податак Министарства унутрaшњих послова да је претходних дана из саобраћаја искључено 400 матураната, 103 због вожње под дејством алкохола, док је њих седам изазвало тешке саобраћајне незгоде. А како и не би, кад су им узори они који дивљачки возе по градским улицама, и тиме се хвале по друштвеним мрежама. Некажњено и, што би млади рекли, опуштено! Док су им родитељи у то време заузети неким важнијим вишим циљевима.

„Матура значи одрасти. Одрасти значи бити слободан. Бити слободан значи одговарати за своје поступке“, наводи МУП. Да ли млади разумеју ову реченицу, у земљи у којој ретко ко одговара за своје поступке. Они само имитирају животе које виде на телевизији.

Илустрација Срђан Печеничић

И онда је стигао дан слободе и одлуке. Грађани, онако умртвљени, само су презупчили. Јер, сутра је понедељак, и дан за ново преживљавање. Ко је још способан за нека далекосежнија размишљања... Ко мари за будућност нове генерације? Најважније је обезбедити им средства за раскошне матурске хаљине, прославу пунолетства, баснословне екскурзије, добра кола... Разговор и дељење преосталих залиха из фрижидера, одавно је заборављен ритуал и васпитање. Што се онда чудимо што млади крвнички млате своје старије комшије? Од кога су то видели и од кога научили? У последњих годину дана, колико је малолетника починило тешка кривична дела, укључујући и убиства? Шта радимо по том питању, док паламудимо о овом или оном кандидату... Прави живот, који се одвија на нашим улицама, у комшилуку, нешто је сасвим друго. Тога нема на ТВ.

Телевизије су лепо искористиле предизборне дане за попуњавање садржаја у својим сиромашним програмима. Јер, то је најлакше. Довести две супростављене стране и пустити их да се надгласавају. Као да не постоји ништа друго... Гледаоце чине напетим, нервозним, агресивним, дезоријентисаним, очајним... Сада, када су испуцали и последње адуте, могу мирно на вишемесечни одмор. Репризе програма и репризе живота, могу слободно да почну. Ионако смо у репризама већ одавно.

Један леп програм, баш на дан „Д“, док смо зурили у цифре, навијали за ове или оне, десио се на Н1 телевизији, у емисији „Идемо даље“ ауторки Наташе Ристић и Иване Зарић, која нас је добро пробудила, отрезнила, освестила, бар на тен. И док су се наши суграђани тукли на гласачким местима, Наташа Ристић угостила је своје нове другаре, младе са посебним потребама, који су креативни, благородни, борбени, који се не предају, и који померају границе.

Са топлином у срцу, разумевањем, природно, другарски Ристићева поручила нам је: „Ако случајно ових дана осетите неки мањак топлине у срцу, неки проблемчић, или ако вам нешто недостаје, нека радост, осећање, морате наћи добре другаре“. Она их је пронашла у Филипу Бринзу и Немањи Јовићу који, борећи се за своје парче сунца, праве магнете за фрижидере, минђуше, мајце, најукусније лимунаде и кафе у кафићу „Звуци срца“, под окриљем хуманитарне организације „Дечје срце“ И што је најважније, поручују – „Вози љубав“. А не као, матуранти, скупа и брза кола.

„Време је да престанемо да причамо необичне речи већ да почнемо да живимо овај дивни живот, и то уопште није фраза. Та врста енергије, искрености и чистоте, ретко где можете да осетите“, поручила је Наташа Ристић. Да ли смо занемели за трен? И да ли смо схватили шта је заправо живот?

У НОВОМ "КАДРИРАЊУ", КОЈЕ ИЗЛАЗИ У "ТВ РЕВИЈИ", У ПЕТАК 14. МАЈА, ПРОЧИТАЈТЕ КО ЈЕ ТО ВРЕДАН ЛЕТИ НА ТЕЛЕВИЗИЈИ