Врућ ветар
„Ваздух нам је пун олова. Муву не можеш да видиш у Београду... Птице, све то побегло... Само се ми људи вучемо ко мрцине“, одавно је закључио чувени Шурда у легендарној серији Телевизије Београд
Врућ ветар ових дана запахнуо нас је, ошамутио, умртвио... Одувао је и нас, и какав такав смислени ТВ садржај са наших екрана. Животаримо, уморни и сморени, вучемо се опијени, од куће до посла и назад, чекајући неке боље дане, плату, метро, канализацију, болнице као из серије „Увод у анатомију“, аутобусе са климом, „Лидл“ и „Макси“ снижења, акције, годишњe одморe, изборе, резолуцију, нову програмску шему, понеки ситан поклон... Jер, распуст је ове године, изгледа, за ТВ раднике већ увелико почео. Као да ће нам то суштински променити наше животе... оне наше што некад бејаше.
И „шер“ водитељке су се изгледа умориле, јер напоран је темпо био. Није лако анимирати, шокирати и привући заморене гледаоце. Или, пак, грешим. Можда је само затишје пред буру, ону која траје дан или два... која изазове понеко згражавање, коментар на друштвеним мрежама, колумну... Свако чудо за три дана! Идемо даље... Огуглали смо. Живот је, ипак, нешто сасвим друго, као што каже наш саговорник из Холивуда, за који смо мислили да тамо увек цветају руже. Борба за сигуран сендвич и парче хлеба за себе и своју породицу. Ону која се окупља на концерту „Рамштајна“ да слави заједништво, љубав и породичне вредности. Или на раскошној градској тераси са најлепшим заласком сунца – на Кoсанчићево венцу где је ових дана никао нови простор, на високој нози... само за одабране који ће свој снобизам делити по друштвеним мрежама. Можда је тај врућ ветар дошао управо са велелепне бине на Ушћу са које се ширио дим од пиротехничких средстава. Права слика и прилика наших породица. Запаљивих, гласних, бомбастичних... „Рамштајн“ нас је ујединио.
Или је, пак, врућ ветар дошао од ракетних справица проналазача Жекса. Или можда од „веселог“ становника насеља Браће Јерковић, који је решио да рафалном паљбом размрда уснуле комшије.
„Ваздух нам је пун олова. Муву не можеш да видиш у Београду... Птице, све то побегло... Само се ми људи вучемо ко мрцине“, одавно је закључио чувени Шурда у серији „Врућ ветар“ коју ових дана поново гледали на РТС. Овај симпатични нерадник и хипохондра само нас је подсетио какви смо заправо, колико се деценијама ништа није променило, али и какве су се серије некада правиле, пунокрве, животне, актуелне, садржајне, целовечерње, осмишљене, које се могу гледати сваки пут изнова. То нам је једино лепо што нам се на ТВ дешавало протекле недеље. Али, право је питање – шта је са свим оним пројектима којима се „Телеком“ размахивао? Да ли је новац пресушио, или су идеје? Или је распуст на телевизијама већ почео кад уредници из свог штека ваде своје драгуље за хитну помоћ. У сваком случају, ова инфузија нам је добра дошла. Иначе, уби нас врућ ветар.
И док друге телевизије већ увелико пакују кофере, спремајући се за дуго, пусто, досадно лето, једна телевизија се пробудила, и то тик пред крај ТВ сезоне. Инсајдер ТВ решила је да активира свој јутарњи програм, формат који нам је у озбиљној кризи. Добро познати радио водитељи и аутори, Дејана Миловановић Буха и Драган Илић, растерећени и неоптерећени физичким изгледом, стајлингом, тоалетама, фризурама, шминком и естетским надоградњама, изашли су пред камере, позвали гледаоце на буђење, и направили радио на телевизији, који се више слуша него гледа, без много слике, а са пуно ведрих, духовитих, осмишљених коменатара. Разбили су формат класичног јутарњег програма са много приче у празно, са не увек инвентивним саговорницима, без превише дневних комуналних информација, пружајући нам своје виђење стварности.
Овај позитивни другачији од шаблона весели радио-тв тандем помало нас је разбудио, заинтригирао, опустио и пружио заклон од врућег ветра. Јер, став и енергија је све оно што је врући ветар у Београду одавно одувао...
У НОВОМ "КАДРИРАЊУ", КОЈЕ ИЗЛАЗИ У ПЕТАК, 7. ЈУНА У "ТВ РЕВИЈИ", ПРОЧИТАЈТЕ КАКО ЈЕ ПРОТЕКАО ИЗБОРНИ ДАН НА ТВ
