Једић за хипохондре
У хомеопатији се користи за смиривање страха од смрти код умишљених болесника, а у нашој народној медицини служио је за лечење неуралгија, гихта и реуматских тегоба, али и прехлада. Потребан је опрез јер је врло отровна биљка
Употреба једића (Aconitum sp.) у традиционалној медицини води порекло још из античких времена када су овој биљци приписиване лековите и магијске моћи. Стари Кинези познавали су неколико врста једића, примењивали су их за регулисање телесне температуре и против прехладе. Они су биљку користили и као отров за стреле и тровање звери тако што су врх стреле натапали екстрактом добијеним кувањем кртола. Отуда и научни назив Aconitum потиче од речи akontion, што значи стрела.
У планинским крајевима Србије ова биљка је заступљен са шест аутохтоних врста. У народу је позната под називима једич, јадић, налеп, лисјак, модри клобчић, пасја смрт, пасје зеље, вучји чемер, драгољуб итд.
Биљка цвета током лета и ране јесени, а као лековита сировина користе се кртоле. Вађење кртола обавља се у фази цветања. Након вађења кртоле најпре треба очистити од корења, стабљике и земље и опрати у води. Сушење кртола се врши на промајном месту или у сушарама на температури од 50 степени Целзијуса. Осушене кртоле су без нарочитог мириса, сладуњаво-љутог укуса, брашнасте структуре. Треба их чувати заштићене од светлости и не дуже од две године.
Кртоле од биолошки вредних супстанци садрже алкалоиде, шећере, смоле, органске киселине, минералне материје. Отровност, односно лековитост потиче од алкалоида аконитина.
Због високе токсичности једић се све мање користи за израду лековитих препарата. Углавном се лековити приправци примењују споља код неуралгија, гихта и реуматских тегоба. Некада су се инфузе, тинктуре или екстракти много више употребљавали као помоћно средство за смирење кашља, прехладе, мигрене, болног раста зуба код беба, те било које врсте упала, као што су упале очију, уха, мокраћне бешике, грла.
Такође, и у хомеопатији једић је нашао примену. Користи се за смиривање безразложног страха од смрти код умишљених болесника.
Врло често се гаји и као украсна биљка, нарочито у Немачкој и Француској. Међутим, лепота и лековитост не смеју да заварају зато што је једић веома отровна биљка. Сви биљни делови су отровни, и то нарочито зими, а чак постоје мишљења да само један додир може да изазове тровање. Симптоми тровања су дијареја, повраћање, презнојавање, поремећај дисања и циркулације. Због свега тога треба бити врло опрезан.
Др Марко Љ. Несторовић
