Векна хлеба стара 8.600 година

Археолози у Турској открили су артефакт који би могао да представља најстарији познати комад ферментисаног хлеба, настао око 6.600 година пре нове ере. Комад хлеба откривен је у централној турској области Анадолији, на древном локалитету из каменог доба Чаталхојук – једном од највећих и најбоље очуваних остатака раног аграрног друштва старог око 8.600 година, наводи британски „Индипендент”.

Стручњаци су приликом ископавања на поменутом локалитету пронашли остатке зграде и делове дрвене пећи око које су били скамењени пшеница, јечам и грашак. У близини дела који је, како археолози претпостављају, био својеврсна рерна пре више од 8.000 година пронађена је мала векна ферментисаног хлеба која није била термички обрађена. Научници су затим узорак подвргли микроскопском снимању које је потврдило да је реч о ферментисаном тесту са мехурићима ваздуха „заробљеним” у њему заједно са остацима зрна скроба.

„То је узбудљиво откриће за Турску и свет”, рекао је биолог Салих Кавак са Универзитета Газиантеп.

Стручњаци објашњавају да је део локалитета где је пронађен хлеб био прекривен фином глином, која је практично очувала кроз миленијуме остатке ове намирнице тако да буде и данас препознатљива. Иначе, пре овог открића најстарији доказ о ферментисаном хлебу потицао је из древног Египта, а археолози су проценили да је настао око 1.500 година пре нове ере.

Истраживачи прикупљају доказе који би указали да је људско насеље настало у провинцији Коња, доживело свој процват између 6.700 и 6.500 године пре нове ере. Структуре откривене на овом локалитету указују да су први становници на овом подручју били покретачи пољопривреде, а зна се да су узгајали пшеницу и јечам. Такође, у њиховим двориштима било је места за овце и козе које су гајили како би имали млеко, месо и кожу.

Ово место у Анадолији, сматрају археолози, у периоду између 10.000 година и 2.000 година пре нове ере било је једно од највећих, а у њему је живело више од 8.000 људи.