Шведска бајка Карла Ларсона

Сликар, илустратор, литограф и дизајнер Карл Ларсон (1853–1919) је један од најомиљенијих шведских уметника. Сматра се да је Ларсон један од инспиратора шведског модела дизајна за кућу – односно суштински зачетник концепта „Икеа”.

Ларсенова дела одишу, уз једва приметну дозу фине ироније, топлом породичном атмосфером, светлошћу севера, пејзажима који се губе у блиставом зеленилу или у густим наносима снега... Његове слике одликује реализам, смисао за детаљ, али и изражена лирика у приказима ентеријера, кућа и природе. Стваралац је на најбољи могући начин успео да обједини уметност и свакодневни живот, сликајући сопствену кућу и њену околину са пуно љубави као што је сликао своју бројну породицу у кући и око ње.

Карл Ларсон и његова супруга, такође уметница, Карин Берго, имали су седморо деце. Живели су у кући на селу по имену Санборн. Ту су остварили свој сан о идиличном породичном животу.

У кући коју су волели, коју су сликали и за коју су пројектовали намештај, столице, кревете, креденце... али и тканине, завесе, прекриваче, простирке. Многи од ових предмета имали су у себи једну дозу традиционалног шведског стила намештаја, комбинованог са модерним тенденцијама тога доба, са нешто јапанског минималистичког утицаја који је био присутан у време процвата арт нуво стила. Касније су шведски дизајнери модернисти ове идеје усавршавали вештом стилизацијом да би коначно остварили најпознатији и свеобухватнији, светски познати концепт кућног намештаја и свега осталог што уз намештај иде. Тако је уметник Карл Ларсон, својим осећањем за амбијент „топлог шведског дома” несвесно утицао на најзначајнији сегмент шведског (и скандинавског) дизајна 20. века.

Осим породичне идиле, по којој је Карл Ларсон препознатљив, уметник је сликао портрете, илустрације за часописе, али и монументална дела као што су фреске за национални музеј, за фоаје зграде опере и драмског позоришта у Стокхолму.

Уметник и фармер​

Карл Ларсон је рођен 1853. године у Стокхолму, у веома сиромашној породици. Одрастао је у сиромашној градској четврти (...„био је то пакао на земљи, стално смо били гладни... најчешће нисмо имали ни пребијене паре...”, записао је Ларсон). Уметност је била та која га је спасила беде. У школи за сиромашну децу његов таленат је запазио учитељ цртања, који му је помогао да се упише на Уметничку академију. Неколико пута посећује Француску, Италију и Енглеску. Године 1879. упознаје трговца Понтуса Фурстенберга, који постаје његов мецена. Од тада се нижу његови успеси, добија понуде и остварује приходе, бива награђиван бројним наградама за свој уметнички рад. И поред свега, не напушта свој идилични дом на селу, а себе назива „уметник и фармер”. Године 1890. ради своју чувену серију акварела под називом „Наша кућа”, које, обједињене, године 1899. објављује као књигу. Ларсон је умро 1919. године у Сандборну.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs