Кина истражује тамну страну Месеца
Кина је прва на свету лансирала сонду за прикупљање узорака са тамне стране Месеца, што је део њеног циља да до 2030. године пошаље човека на месечеву површину.
Ракета која је превозила месечеву сонду Чанг'е-6 полетела је из свемирског лансирног центра Венчанг у јужној кинеској провинцији Хаинан, 3. маја, нешто пре 5.30 часова по локалном времену.
Ова мисија је изазвала забринутост главног кинеског ривала када су свемирски програми у питању, САД, због наводних геополитичких намера Пекинга усред онога што је шеф НАСА назвао новом „свемирском трком“, пише Гардијан.
Од прве Чанг'е мисије 2007. године, назване по митској кинеској богињи месеца, Кина је направила скокове унапред у свом лунарном истраживању, смањивши технолошки јаз са Сједињеним Државама и Русијом.
Без директне оптичке линије са Земљом, Чанг'е-6 је морао да се ослони на недавно распоређени релејни сателит који кружи око Месеца током своје 53-дневне мисије. Покушај полетања са месечеве „скривене” стране на повратку кући, такође, никада раније није био изведен.
Исти релејни сателит подржаће још две неименоване мисије 2026. и 2028. године, чији је циљ истраживање Месечевог јужног пола у потрази за водом и изградња рудиментарне испоставе у сарадњи са Русијом, у настојању да се постигне циљ Пекинга да астронауте пошаље на Месец у наредних 5,6 година.
НАСА стрепи због кинеских планова
У склопу своје мисије, Чанг'е-6 ће покушати да донесе узорке из басена Јужног пола Аиткен, највећег и најстаријег ударног кратера на Месецу, смештеног на страни трајно окренутој супротно од Земље. Експерти кажу да су то узорци који би могли да одговоре на питања о значајном периоду активности сунчевог система пре више милијарди година.
Кинеска Државна новинска агенција Синхуа поздравила је лансирање као „први подухват те врсте у историји истраживања месеца”.
„Тамна страна Месеца има мистику можда зато што је буквално не можемо видети, никада је нисмо видели, осим са роботским сондама. Врло је мало људи који су били на другој страни“, рекао је Ројтерсу Нил Мелвил-Кени, технички официр у Европској свемирској агенцији, који ради са кинеским истраживачима на једном од товара за Чанг'е-6.
Уколико мисија буде успешна, очекује се да ће Кинеска национална свемирска администрација (CNSA) поделити узорке на међународном нивоу, баш као што је то био случај и са месечевим стенама прикупљеним током 5. Чанг'е мисије – прве након совјетске лунарне мисије.
Та мисија је 2020. први пут потврдила да би Кина могла безбедно да врати беспилотну свемирску летелицу на Земљу са месечеве површине.
Кинески свемирски програм је централни део владине укупне националне стратегије, а у земљи се слави као демонстрација технолошког напретка нације.
Планови Пекинга забринули су НАСА, чији је администратор Бил Нелсон више пута упозорио да ће Кина присвојити водене ресурсе ако их пронађе на Месецу. Нелсон је, такође, изнео предвиђања да Кина јача своје свемирске способности коришћењем цивилних програма за маскирање војних циљева, упозоравајући да „Вашингтон мора да остане опрезан”.
Пекинг је, са друге стране, саопштио да остаје посвећен сарадњи са свим нацијама на изградњи заједничке будућности.
САД планирају да врате астронауте на Месец до 2026. године са својом мисијом Артемис 3.
