Опипавање пулса – први корак
У случају да на руци не осећамо откуцаје срца, у борби за живот реанимацију онесвешћене особе треба започети без одлагања, савет је кардиолога, проф. др Синише Павловића
Први, најважнији и брз потез када се неко поред нас онесвести, има вртоглавицу и колабира губећи оријентацију, јесте да опипавањем пулса на руци проверимо да ли има срчаног рада. Ако нема, треба почети реанимацију одмах. Време у којем смртни исход наступа у одсуству пулса је између четири и пет минута. То је време које не сме да се пропусти. Можете бити и недовољно стручни, али ако два пута ударите снажно у грудни кош особу која је пала, а нема пулса, ви сте већ учинили велику ствар и можда сте јој спасили живот.
То за „Магазин” каже проф. др Синиша Павловић, познати стручњак за примену пејсмејкер терапије у кардиологији.
Два снажна ударца у груди
„Ако стојите и чекате некога да му помогне, бојим се да можете таквог пацијента без пулса само да испратите. Два пута снажни ударац у груди може да покрене срчани рад. Пулс је много важнији него што му ми придајемо значај. Он је прва оријентација о томе да ли код пацијента дошло до срчаног застоја или је реч о неком другом разлогу. Ако није срчани застој, већ неки други разлог, као што може да буде мождани удар или сличан узрок, онда треба проверити да ли онесвешћени човек дише. А ако не дише, прво треба покушати реанимацију вештачким дисањем. Није то толико тешко и компликовано, а може да буде јако корисно и спасоносно за нечији живот”, подсећа кардиолог.
Опипавање пулса пацијента изузетно је важно у кардио медицини, додаје, јер не можемо заборавити да је пулс прва веза између пацијента и лекара када је реч о прегледу, односно оријентација шта даље предузети.
Пулс је биолошка чињеница највеће вредности која уопште постоји у топлокрвном свету. С пулсом све почиње, без њега се све завршава. То је за лекара најдрагоценија клиничка карактеристика коју може да добије од пацијента, као и за било кога ко спасава живот угроженог, подсећа.
„Нисмо ми то сада смислили. Векови су прошли откад се то зна, али смо данас помало заборавили. Некада се о пулсу и те како водило рачуна и палпирање пулса је био главни приступ. Истини за вољу, грчка медицина није опипавању пулса придавала велики значај, али друге медицине и цивилизације јесу. Данашњи лекари су помало оптерећени модерним дијагностичким уређајима – скенерима, ултразвуком и магнетном резонанцом, али опипавање пулса има значај какав је имао пре 4.000 година”, каже наш саговорник.
Пре четири миленијума, како прича, за време Жутог императора, Кинези су већ имали упутство како палпирати пулс. Знали су 19 врста пулса које су указивале на лош исход. Ајурведа или традиционална индијска медицина пре 3.000 година описује 212 врста пулса. Један од заговорника те древне медицине је у складу с филозофијом будистичке реинкарнације рекао да нам треба два живота да бисмо научили да разликујемо те све пулсеве.
„Пре две хиљаде година настала је и античка прича о принцу који је копнео на двору свога оца краља и нису месецима знали шта му је док му Еразистрат, грчки анатом и лекар, није опипао пулс. Палпирајући, закључио је да је његов пулс бржи када у просторију уђе његова млада маћеха. Краљ је на то рекао да кад је реч о љубави не сме да буде препрека и млада маћеха Стратоника се преудала за принца. Као и у свим бајкама, дуго су и лепо живели”, испричао нам је доктор ову многима непознату причу.
Настављајући историју испитивања пулса, он подсећа да је пре хиљаду година прва женска болница била на Сицилији и да су у њој примењивали арапску медицину у којој се палпирао пулс. Године 1895. десила су се два чуда: једно је да су откривени рендген зраци и лекари могли да виде унутрашњост тела, а друго, регистрован је пулс као клинички примењив.
Промена с пејсмејкерима
Кардиологија наставља да се развија: пре 70 година откриће пејсмејкера чини да се пулс вештачки одржава.
„Провео сам радни век бавећи се пејсмејкером. Од тренутка када је откривен, ова област се развија. Осамдесетих прошлога века појавио се дефибрилатор, справа која нестајање пулса прекида шоком и тим шоком пацијенту продужава живот. У данашње време није згорег подсетити се и да без ових справа можете покушати да спасите живот ономе ко остаје без пулса, као и да сваки лекар за срчане болести прво пацијента треба да узме за руку и опипа му пулс”, каже др Павловић.
С три прста
У приручницима хитне помоћи наводи се да рука пацијента треба да буде на подлози, а да палпацију пулса обављамо другим, трећим и четвртим прстом десне, односно леве руке – у складу с руком пацијента. Јер другим и трећим прстом притиска се артерија, а трећим опипава пулс и проматра његов квалитет. Здравствени радници који су упућени мере следеће карактеристике: фреквенцу, ритам, амплитуду, тврдоћу и брзину настајања пулса.
