Данас славимо Васкршњи понедељак и Ђурђевдан

Српска православна црква и верници данас обележавају други дан Васкрса - Васкршњи понедељак, у народу назван Светли понедељак, и празник Светог Георгија познатији као Ђурђевдан.

Васкрс се слави три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени и данашњи Васкршњи понедељак и сутрашњи Васкршњи уторак. Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Раширен је и назив „Бела недеља", јер спада у тзв. трапаве седмице, током којих се не посте ни среда ни петак.

Васкршњи понедељак је други дан славља од укупно три, и на овај дан се у госте позивају драге особе које нису чланови уже породице. Први дан Васкрса обележава се у кругу породице.

Уобичајеним поздравом „Христос васкрсе", на који се одговара „Ваистину васкрсе", поздравља се током наредних 40 дана, све до Спасовдана.

Верници СПЦ а посебно они који славе Ђурђевдан, ове године празноваће Васкршњи понедељак заједно са крсном славом, што је ситуација која се не дешава пречесто - последњи пут исто је било 2013. године.

Ђурђевдан се убраја у непокретне празнике и увек га прослављамо истог датума – шестог маја. Црква на овај дан обележава погубљење светог Ђорђа, које се десило 23. априла 303. године. После Светог Николе и Светог Јована, Ђурђевдан је трећа најчешћа слава у Срба.
Свети Георгије, Ђурђе или Ђорђе, како га Срби зову, на иконама се приказује у ратничкој опреми на коњу, како дугим копљем пробада аждају која симболизује многобожачку силу, чији су владари прогонили хришћане. Свети Георгије је тој аждаји задао одлучујући ударац јер је убрзо цар Константин учинио крај прогонима и Миланским едиктом 313. године хришћанство прогласио за званичну цркву у Римском царству. Због победе над многобоштвом светог Ђурђа зову Победоносац.
Према Ђурђевдану су се усклађивали и хајдуци, казује се и у народним песмама, па је тако „Ђурђевданак хајдучки састанак”. Кад гора озелени хајдуци су напуштали своја скровишта у којима су зимовали и састајали се са дружином и кретали у нове походе.

Ђурђевдан славе Роми у целом свету, без обзира на поделу на православну, католичку и муслиманску конфесију овог народа

Обичаји на Ђурђевдан

У неким крајевима на Ђурђевдан се плету венчићи од пролећног цвећа, а онда се њима ките улазна врата. Ти венчићи треба да стоје до наредног Ђурђевдана. Ово се чини – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору”.

На Ђурђевдан су се људи китили ђурђевком као симболом расцветалог пролећа. Свака травка и цвет има своје значење.
Један од обичаја везан за овај леп пролећни празник је умивање водом у коју су претходне ноћи потопљене мирисне траве: „деца како би била здрава као дрен преко целе године, девојке да се момци грабе око њих, старији да буду витални, а домаћини да им кућа буде чувана”.

И данас се верује да ако је на Ђурђевдан ведро и лепо време да ће година да буде плодна.