С Ајфеловом кулом у руци

Реке туриста, којe заустављају саобраћај фотографишући се с Тријумфалном капијом у позадини, доносе ових дана на Јелисејска поља узбуђење које се увелико осећа у ваздуху главног града Француске пред Летње олимпијске игре.

На „острву” по средини саобраћајнице, где се најбоље у позадини види капија града, фотографишу се правећи прстима слово „О” у знаку највећих светских игара. Понекад и насред кружног тока око капије, не либећи се да с усхићењем и осмехом махну возачима да их пусте „на слику за вечност” бар на секунд.

Споменик борцима из Наполеонових ратова, Тријумфална капија је место с чијег врха туристи који се попну лифтом могу да виде авеније Париза које се шире као звезда, због чега овај Трг Шарла де Гола зову и Етоал или Звезда.

У подножју је и Гроб незнаном јунаку из Првог светског рата, где се 11. новембра пале бакље и за наше солунске ратнике.

Овогодишње, 23. Летње олимпијске игре одржаће се од 26. јула до 11. августа, а Параолимпијске игре од 28. августа до 8. септембра.

Ништа мање гужве нису ни недалеко испред најстарије радње и седишта модне марке „Луј Витон”, што због моде, а што због фотографисања испод у целом свету папрено цењених златних слова. Зграда је саграђенa 1912. године у арт нуво стилу, aли данас има нову фасаду у облику кофера. Као и овај омиљени предмет љубитеља високе моде, сребрнастосиве је боје.

Како чујемо у жагору док пролазимо поред радње, гужва је због акције по којој класична торбица ове марке уместо за 120 може да се купи за 70 евра, папуче с холограмом су снижене на 110, а беле мокасине са чувеним фенси ознакама „луј витон” у боји коштају „само” 100 евра.

У околним кафеима кафа у овом тренутку кошта пет евра, али на тераси, за уживање на сунцу на Јелисејским пољима мора да се издвоји чак седам евра.

У одласку у строги центар града, до катедрале Нотр Дам прелазимо стари мост преко Сене. У фотографисању можете да се уверите да се река сада већ зелени, након чишћења које су комуналне службе Града Париза предузеле пред Олимпијске игре.

Ово ће бити прве Олимпијске игре чија ће церемонија отварања бити одржана у самом срцу града, овде на реци. Свака делегација ће имати свој брод на Сени, а бродови ће бити опремљени видео-камерама, како би гледаоци и навијачи могли изблиза да виде спортисте. Тако ће пловећи кроз град, десет и по хиљада спортиста проћи поред најважнијих историјских и културних обележја Париза. То је све разлог да се у целом току будуће поворке од шест километара деценијама загађена река великог града скоро потпуно очисти.

По преласку старог моста наилазимо прво на пијацу цвећа из најпознатије песме Жака Превера у којој песник каже: „Ишао сам на трг цвећа и купио сам цвеће, за тебе љубави моја”. Продавац Анри Сешо и даље користи стару зелену кантицу, док туристима објашњава да је ту и пијаца орхидеја.

Трибине за туристе испред Нотр Дама

У ишчекивању да се ове године заврши коначно обнављање катедрале Нотр Дам, изгореле у априлу 2019. године у катастрофалном пожару, туристи и Парижани седе на дрвеним трибинама направљеним испред грађевинске ограде око цркве. На огради су панои с историјом Нотр Дама, у којој су описани и пожар и оштећења, али и радови.

У сусрет отварању катедрале у години олимпијаде у Паризу биће одржани многи културни програми у целом граду, на сценама и улицама. Катедрала која је настајала више од два века, од 1136. до половине 14. века, симбол је Париза још откада је Виктор Иго у 19. веку писао роман „Звонар Богородичине цркве” у којој главни јунак Квазимодо посматра град и Есмералду из тајанственог звоника.

Преовлађујући споменици у њој су дела класичне готике, с две розете највеће у Европи.

Водена парада отварања Игара која ће проћи поред Нотр Дама завршиће код легендарног Трокадера где ће се одржати и остатак олимпијског протокола. Сви гледаоци који буду посматрали церемонију у горњем току Сене неће морати да плате улазницу, док се у доњем току од моста Аустерлиц она плаћа. Процењује се да ће спектакл посматрати око 600.000 људи што је 10 пута више него на просечном олимпијском стадиону. Постављено је 80 мега лед екрана с озвучењем дуж целог овог тока реке.

Отварање које француски медији најављују као „магично” биће највеће у историји олимпијаде.

Лаганом шетњом низ Сену стигли смо и до Трокадера. С познатог трга најбољи је поглед на Ајфелову кулу, која се одавде на фотографији види цела. Тај кадар туристи одвајкада користе смештајући на фотографији торањ који је навршио 130 година у „срце” које направе прстима свако за себе или заједно. Такође, стављајући длан испод његових темеља на слици, а у последње време је штос да се Ајфелова кула „држи прстима” као привезак. Уједно, слово „О” које прсти том приликом направе поздрав је за будуће олимпијске дане.

Палата Шајо на Трокадеру, у којој су биоскопи, позоришта и музеји, гледа на каскаде парка и фонтане све до реке. Капучино с три боје или слоја у стакленој шољи, у кафеима на терасама које с Трокадера гледају на Ајфелов торањ, кошта и до 15 евра. Већина туриста у башти коментарише да поглед, ипак, нема цену.

Историја француске боемије

Возом шестицом, преседајући потом на метро број два, одлазимо до старог или „слатког” срца Париза, до Монмартра. На „брдо слободе”, високо 130 метара, многи се данас пењу панорамским лифтом, али су јапанским туристима омиљенији бицикли. Има још много оних који желе свој портрет с трга чувених сликара импресиониста и некадашње боемије или фотографију из „улица црвених фењера ”, из „Ла боема” и околних кафеа у којима су стварали највећи француски романтичари.

На једној од кућа открили смо и знак Скадарлије, као симбол недавног братимљења две боемске улице.

Реке младих стижу пењући се дугачким степеницама до Цркве Сакре кер или Светог срца, испред које седе посматрајући Париз у подножју. Улаз у ову, као и остале цркве је бесплатан, али се у редовима испред чека. Посебно се једино плаћају улаз у крипту или поглед са звоника базилике с краја 19. века. Лифтовима се туристи после обиласка спуштају до подножја и радњица сувенира – магнета с пејзажем престонице или мини-торбица са сликарским мотивима. Историја француског сликарства и боемије и данас је жива.

На крају, Авенијом Филип Огист стигли смо и до гробља познатих личности Пер Лашез. Њихова имена исписана су на плочама на зиду око гробља, а међу њима су и Сара Бернар, Марија Калас, Федерик Шопен, Едит Пјаф, али и Џим Морисон. Овде се налази и Гробље палих у Великом рату.

У одласку на аеродром, као и многи у овом граду први пут смо се у једном беспилотном возу, на линији један париског метроа, возили до Трга нације. Беспилотни воз, објашњавају љубазно Парижани, познаје се по томе што има дупла врата. Перон за беспилотни воз је около застакљен, па се прво прође кроз стаклена, а онда врата воза. Овај систем је начин контролисања улазака и излазака који су компјутерски планирани. Некада Краљевски трг, данас је као Национални познат по великој групној народној скулптури. Одатле вози аутобус до аеродрома „Шарл де Гол”, који је с картом од два и по евра јефтинији од воза за који карта до аеродрома износи 10 евра, али је свакако возом вожња бржа и краћа. У аутобусу међу путницима преовлађују Парижани афричког и азијског порекла, углавном мигранти, који су иначе у сваком тренутку спремни да помогну путницима из Европе, било када је реч о информацији или о уношењу кофера. Љубазни возач коме су најавили застој због неке саобраћајне несреће позвао је диспечере због великог броја путника који журе на лет и успео да му одобре вожњу до великог аеродрома.

Између три терминала „Шарла де Гола” такође вози брзи беспилотни аеродромски воз, али је за долазак до аеродрома, због ситуације каква је управо описана и пробијања кроз његово огромно пространство, потребно свакако поћи из центра града најмање три сата пре лета. Аеродром „Орли” је нешто ближи, а „Буве” до којег стижу и јефтинији авио-превозници је удаљенији. Како се може просудити по љубазности, француски службеници на аеродромима увелико су спремни за Велике олимпијске игре, како их зову, те је немогуће залутати.

Пливачи поново у Сени

У Паризу се ускоро завршава историјско чишћење реке Сене, захваљујући којем ће пливачи и рониоци након 100 година моћи да се врате на ту реку. Власти су још 1923. забраниле пливање због прљаве воде, а сада ће градско пливање бити једно од главних наслеђа Олимпијских игара захваљујући пројекту чишћења реке вредном 1,4 милијарде евра.

„Када виде спортисте како пливају, људи ће почети да се враћају у Сену”, предвиђа Пјер Рабадан, заменик градоначелника.

Ритам француске културе и код нас

Као у Француској, и у Србији ће година Олимпијских игара бити обележена низом културних програма. Амбасада и Институт Француске у Београду покренули су кампању „Ритам француске културе”. Ова културна сезона посебно ће истаћи француско стваралаштво, које ће бити део фестивала и француског и ауторског филма, Београдског џез фестивала, Битефа, Октобарског салона, Номуса, Бемуса, Нишвила и Арсенал феста, како је најавила Каролин Сота, аташе за културу Француског института.