Марлен Дитрих – живот изван граница

Представа „Марлен Дитрих – пет тачака оптужнице“ у режији Хариса Пашовића, гостовала је у понедељак увече у Београдском драмском позоришту. Лик чувене филмске диве Марлене Дитрих која је одбила да подржи Хитлерову нацистичку пропаганду, тумачи Мирјана Карановић, која своју јунакињу описује овим речима:

„Можда је Марлена Дитрих једна од ретких глумица које су имале свој став и јавно га износиле. И то не само по питању политике, већ и по питању неких људских права. Она је за мене постала још фасцинантнија својим ангажманом и храброшћу да каже шта мисли. Без обзира на реакције околине следила је своје ставове”, и додаје:

„То што Марлена говори још тридесетих, четрдесетих година прошлог века, како се понашала, јесте нешто што је данас веома актуелно: то да је њен брак био веома неконвенционалан, да није превише марила за мишљења других људи о себи, да је имала свој пут у животу и приватно и пословно, да је била веома образована и да је гајила, неговала свој интелект. Било јој је важно да буде своја”.

Марлен Дитрих је била више од глумице и певачице – била је икона која је обликовала своје време и поставила стандарде који су мењали друштвене норме и ставове.

Рођена у Берлину 27. децембра 1901, била је синоним за елеганцију, софистицираност и неконвенционалност. Филмску каријеру почела је двадесетих година прошлог века, да би тридесетих постала једна од најцењенијих глумица, као и најплаћенија кабаретска играчица на свету. Остварила је запажене улоге у филмовима „Плави анђео”, „Жена за којом се чезне”, „Шангај експрес”, „Ђаво је жена” и „Плава Венера”. Иако су улоге често биле дефинисане њеним сензуалним и мистериозним изгледом, Марлен је показала и значајан глумачки таленат. Номинована је за Оскара за најбољу главну глумицу и у филму „Мароко” (1930).

Међутим, њена привлачност није била само у лепоти или глумачком таленту, она је била фигура која је провоцирала и храбро се борила за своја уверења.

Након избијања Другог светског рата, одбила је да се врати у Немачку под влашћу нациста. Активно је подржавала савезничке снаге наступајући за америчке војнике на фронту. Након рата, наставила је филмску каријеру, али је такође активно учествовала и у хуманитарним и политичким активностима. Наступала је и као кабаретска певачица, где је својим заводљивим гласом певала на неколико језика. Њен најпознатији хит „Лили Марлен” постао је незванична химна војника свих страна током Другог светског рата.

Награђена је француским орденом Легије части и америчком Медаљом слободе, док је у Немачкој сматрана „издајником отаџбине”. Званична признања дошла су касно. Тек 1997. добила је свој трг у Берлину, са посветом: „Берлинска светска звезда филма и шансона. Залог за слободу и демократију, за Берлин и Немачку”. Сто година од њеног рођења, 2002. године, прослављено је уз велику помпу када јој се Немачка и званично извинила због непријатељства, а град Берлин постхумно доделио статус почасне грађанке.

Марленин приватни живот био је једнако интригантан као и њена каријера. Живела је изван оквира тадашњих друштвених норми. Декларисала се као бисексуалка, јавно носила мушка одела, имала отворене везе и са мушкарцима и женама. Била је далеко испред свог времена и остала симбол неустрашивости и слободе.

Марлен Дитрих преминула је 6. маја 1992. у Паризу у 90. години, али њен утицај на светску културу живи и данас.