Ентеријери Анрија Матиса

Анри Матис, славни француски сликар, насликао је „Црвену собу” пре више од једног века. Уметник је у то време припадао покрету фовиста и већ је био славан, па су се о његове слике отимали колекционари. Ово је лепа слика собе која у стварности можда и није била лепа. На слици је ентеријер, а у њему сто са две столице уз прозор са видиком. Поред стола је жена која аранжира воће на тањиру са високим постољем, ту су још посуде са пићем, разбацано воће, цвеће у вази... сасвим обична свакодневица.

Матис није сликао тако што би верно преносио виђену истину на платно. Он је своју уметност базирао на сопственој имагинацији, користећи при том линију и боју да оствари чудесне просторе личног доживљаја. Волео је ентеријере и сликао их је у једној равни, са мноштвом детаља. У ентеријере је уводио стилизоване пејзаже и прекривао њима читаве површине. Исто је радио и са мртвим природама, сликао их је тако што их је ширио на читав ентеријер у којем се одвијао богат унутрашњи живот предмета.

На слици, све је у једној равни. Исти визуелни значај има шара на столњаку у првој равни као и удаљено дрво које видимо кроз прозор. Равне површине стола и зида су узбудљиво црвене боје, док је узнемирена, изувијана и компликована декорација на тим истим површинама тамноплаве боје наглашене контурама. Ове боје се сударају у својим динамичним, колористичким интензитетима, који, уоквирени, прелазе у својеврсну арабеску. Све је на слици усковитлано, али у садејству и равнотежи са потпуно опуштеном и смиреном фигуром жене која остаје равнодушна и предана послу – аранжирању воћа и цвећа на столу.

О уметнику

Анри Матис рођен је 1869. у Като-Камбрези у Француској. Сликарство је студирао између 1891. и 1896. на париској Академији уметности и дружио се са сликарима нових тенденција. Године 1905. слика жестоким бојама и излаже на Салону независних са истомишљеницима, а изложбу критичари дочекују на нож, називајући их „дивљацима” (фовисти). Међународни реноме постиже неколико година касније излажући самостално у Њујорку, Лондону, Берлину. Године 1920. креирао је костиме за играче Руског балета Дјагиљева, а пет година касније примио је француску Легију части. У наредној деценији у САД је стварао импресивне мурале, међу којима је чувена „Игра”. Од 1941. живео је у Вансу и радио комплетан дизајн и декорацију за капелу Доминиканаца у том месту. Истовремено одржавао је велике ретроспективе својих слика у Филаделфији, Луцерну, Ници, Паризу, Токију и Њујорку. Умро је 1954. године у Ници.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs