Откуд поплаве у Дубаију
Хиљаде туриста заглављених на аеродрому, писте претворене у реке, а аутомобили пливају градом. Овако је последњих неколико дана изгледао Дубаи, престоница светског луксуза, али и пустињски град који је погодила највећа кишна олуја у историји.
Постапокалиптичне сцене на улицама најнасељенијег града у Уједињеним Арапским Емиратима обишле су свет, а многи се питају како је дошло до ове природне катастрофе и да ли је икако било могуће спречити је.
Друштвене мреже су пожуриле да пронађу кривца у засејавању облака, једном виду геоинжењеринга, који се редовно практикује у УАЕ за изазивање и појачавање количине падавина.
Експерти, међутим, упозоравају да је погрешно веровати да је само присиљавање облака да испуштају кишу узроковало временску катаклизму.
Засејавање облака је техника манипулисања временским приликама испуштањем материја које упијају влагу из околине (попут сребро јодида) из авиона у облаке, како би се водена пара лакше кондензовала у капљице воде ипала на земљу у облику кише. Земље широм света користе ту методу већ више од пола века, али још ниједно научно истраживање није доказало да она значајно повећава количину падавина.
Засејавање облака, у просеку, повећава стопу падавина за око 5 до 15 одсто годишње. У Дубаију је, међутим, у 24 сата пало кише колико иначе падне за готово две године.
„Засeјавање облака не може створити облаке ни из чега. Оно подстиче воду која је већ на небу да се брже кондензује и испусти воду на одређеним местима. Дакле, прво вам је потребна влага. Без ње не би било ни облака”, објашњава климатолог Фридерике Ото за Научни медијски центар.
Национални центар за метеорологију у Емиратима, који надзире операције сејања облака, тврди да није било засејавања облака непосредно пре или током олује у уторак, када је дошло до библијске поплаве.
Прогностички модели су недељу дана пре овог невремена предвиђали велике количине падавина, па није било потребе да се иде у сејање облака.
Засејавање облака, такође, има локални ефекат, а невреме у Дубаију се проширило и на суседне земље Бахреин и Оман.
Метеоролози верују да је екстремне подавине у Дубаију подстакнула велика олуја која се назива „мезоскални конвективни систем”.
„До остварања оваквог система долази кад се много појединачних грмљавинских олуја споји и формира један велики штит високих облака, обично стотинама километара у обиму, у комбинацији са широким подручјем јаких падавина”, каже Сузан Греј, професорка метеорологије на Универзитету у Редингу. Такви израженији пљускови могу брзо довести до поплава површинских вода, као што се догодило на аеродрому у Дубаију.
„Систем ниског притиска, појачан контрастом између виших температура при тлу и нижих температура у висинама, створио је услове за снажну грмљавинску олују”, рекла је виша прогностичарка Езра Алнакби за Ројтерс, додајући да су климатске промене, такође, допринеле стварању олује.
Истраживање екстремних догађаја над јужним Арапским полуострвом показало је да се иста оваква врста олује у том региону догодила чак 95 пута од 2000. године, а најчешћа је на Арабијском полуострву, обично у марту и априлу. Продужење трајања таквих олуја од 2000. над УАЕ, такође, повезано је са глобалним загревањем, јер топлији ваздух може задржати више влаге. Конкретно, око седам досто више влаге за сваки степен Целзијуса, што заузврат може повећати интензитет падавина.
„Киша изазвана грмљавинским олујама, попут оних виђених у УАЕ-у последњих дана, посебно се снажно повећава с глобалним загревањем. То је зато што је конвекција, снажно узлазно струјање у грмљавинским олујама, јача што је свет топлији”, објашњава климатолог Дим Куму.
Недавна студија климатског моделовања, објављена у зборнику Scientific Report, сугерише да би се годишња количина падавина до краја века могла повећати за око 30 одсто у великом делу Емирата, ако свет настави да се загрева.
Један од разлога зашто су поплаве узроковале толико велику штету је тај што се Дубаи брзо проширио током последњих неколико деценија, а мало пажње било је посвећено изградњи инфраструктуре, попут одводних канала и канализацијских система, који су могли да спрече изненадно изливање воде.
У Дубаију је, такође, мало зелених површина које би апсорбирале воду, а дренажни системи нису могли да издрже толико велике количине падавина.
Стручњаци у првом реду предлажу прилагођавање инфраструктуре друмског саобраћаја и објеката климатским променама, као и изградњу акумулације за складиштење воде током пролећних киша. Управа за друмски саобраћај Уједињених Арапских Емирата је у јануару успоставила нову јединицу за управљање ризицима од поплава у Дубаију која ће, чини се, имати пуне руке посла, закључује Јутарњи лист.
Прочитајте још: Насилно и хаотично бићемо претворени у прах
