Две Милице, две Марије, Исидора, Анка и Јулија – Српкиње из Војводине, рођене у 19. веку, сличне су по врлинама и васпитању, али свака је имала свој дар, сан и пут.

Неке су нове за науку и углавном неистражене, а о онима  већ познатима, у књизи „Јулијин балкон с погледом на слободу” може се сазнати много тога новог. Ново светло на живот и дело ових важних жена усмерила је професорка др Ивана Б. Спасовић, захваљујући грађи коју је истражила радећи у Архиву САНУ и другим архивима. Ово историографско дело збирка је шест научних радова, који су представљани на научним скуповима и у зборницима.

„Иако се ове жене нису познавале, нити су се икада среле, заједничко им је да су све биле изузетне. Оне су померале границе и крчиле пут, стварајући историју”, каже за „Магазин” Ивана Б. Спасовић, историчарка-архивисткиња САНУ.

Прва српска историчарка

Ниску бисера започиње причом о првој српској историчарки др Милици Богдановић. Свестрана и са смислом за хумор, скромна и храбра, Милица је била и прва девојка која је докторирала на Свеучилишту у Загребу, научница и преводитељка, омиљена професорка, која је иза себе оставила књиге посвећене античкој историји, Толстоју и Београду 18. века.

 „Постоји један њен необјављени рукопис који се чува у Архиву САНУ, изузетно есејистичко дело. Њен „Тешки,  драги пут” је психолошко-филозофска студија с позивањем на историју и друге науке, хришћанство и уметност, посебно књижевност и музику. Милица Богдановић је, такође, представљала своју земљу на европским скуповима посвећеним жени и просвети, водила је друштво које је бринуло о незаштићеним девојкама и до последњег дана писала, неретко оштро, увек правично, никад равнодушна према појавама око себе”, објашњава професорка Спасовић.

Сасвим другачија јунакиња, непозната историји, била је Анка Димитријевић, супруга Милана Димитријевића, главног сарадника патријарха Германа Анђелића.

Наша саговорница признаје да пут до упознавања Анке није био лак. Сама није имала професију, али писма која је слала мужу, сестрама, кројачици, родбини и познаницима одавала су једну лепу, писмену, мудру, духовиту и отреситу жену, вољену и јаку.

 „Анка је завредила улазак у књигу, иако не спада у знамените жене. Она је ту да допуни слику доба и дочара ’мали свет’, посредно упућена и у велике теме. Њена писма отворила су читав један свет у којем се кретала, открила природу, духовитост, писменост, прилагодљивост. Чинило ми се да то може бити велики историчарски изазов, да се од једне жене из сенке направи слика жене тог времена која није знаменита, али је пример живота и покушаја да изађе из сенке и уђе у јавни живот”, каже историчарка.

 А онда је ту и златно девојче на крилима науке, како је др Марију Вучетић Приту назвао њен супруг Никола, такође лекар. То је и наслов поглавља о првој лекарки у јужној Угарској, поносу Панчева, која је радила у Шапцу, касније имала ординацију у Београду, а за време Великог рата лечила је и у Нишкој болници.

Прича о овој снажној жени, њеном доприносу историји медицине, женским и стручним удружењима сачувана је захваљујући њеној породици. Њен праунук Никола Нешковић, новинар и телевизијски аутор, сачувао је од заборава породична сећања о Марији Прити. Била је упорна и неустрашива.

„Сестра и ја смо затекли на тавану 34 велике кутије које је оставила. Сложили смо грађу према неколико раздобља у њеном животу – као старе Панчевке, о раду у Великом рату, стварању болнице по узору на Елси Инглис, данашње клинике „Драгиша Мишовић” и ангажману у Женској странци, и све смо то предали панчевачком архиву. Она има и улицу у Панчеву, али би данас сигурно рекла: Ма, шта ће ми улица, јер апсолутно није себи придавала на значају”, присећа се Нешковић своје рођаке Марије.

Једина позната или најпознатија у овом друштву знаменитих жена је Исидора Секулић, мада је у књизи приказана у својим младим годинама, када је такође у Панчеву била наставница физике у Вишој девојачкој школи.

 „Касније је исти посао наставила у Краљевини Србији, прво у Шапцу, а потом у Београду. Тада је почела и да се бави политиком у Демократској странци Срба у Угарској. Прича о њој настала је на основу писама из Архива САНУ, која је разменила, опет с угледним Панчевцем, др Владимиром Алексићем, нашим првим Икаром”, сазнајемо од ауторке књиге.

Прича која у наслову дела асоцира на Шекспирову јунакињу припада једној другој Јулији из књижевности. Бечејка, др Јулија Хлапец Ђорђевић, која је студирала у Бечу историју 17. века и била је прва докторка наука у Аустроугарској.

„За време Првог светског рата водила је дневник, двадесетих и тридесетих година 20. века посветила се социологији и књижевности, а потом између два рата и питањима феминизма. Било је то време када с породицом живи у Прагу, у Чехословачкој, тада земљи слободоумних идеја, које су се уклопиле у Јулијине ставове”, објашњава наша саговорница.

 Коначно, ту су и прве посланице у историји. Седам жена које су учествовале на Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године, када је Војводина припојена Краљевини Србији.

Уредница часописа „Жена”

Ивана Спасовић нарочито истиче Марију Јовановић, до сада незаступљену у историографији, која се истакла хуманитарним радом, помагала школе и на крају је сву своју имовину завештала у племените сврхе.

Издваја и новинарку Милицу Томић, ћерку Светозара Милетића, супругу Јаше Томића, и то кроз осврт на бурну животну причу прве уреднице часописа „Жена”.

Биографије ових жена-посланица доносе и поглед на различите политичке идеје, верске, националне, демократске, феминистичке, економске, социјалне, од оних које се само наслућују до јасних и гласних ставова.

Када документа постану књига

Историчарка проф. др Ивана Б. Спасовић и сама наставља низ изузетних и одважних жена, научница које је неретко извлачила из сенке, бавећи се њиховим биографијама, али и периодом Банатске војне границе, историјом просвете и животописима других личности.

У истраживачком раду, истиче наша саговорница, проналази задовољство – када документа, писма и фотографије из кутија прерасту у књигу. Професорка Спасовић је написала шеснаест књига, међу којима су и два уџбеника историјe, као и низ радова објављених у научним часописима и зборницима с научних скупова.