Сви смо ми бренд
Глобална опсесија славним личностима, познатим и богатим, има значајан утицај на омладину широм света, укључујући и Србију. Овај феномен није само питање популарне културе, већ и социолошки и психолошки аспект који обликује вредности, аспирације и понашање младих.
Млади у Србији, као и њихови вршњаци широм света, често су преко друштвених мрежа, телевизије и часописа, изложени животним стиловима славних личности, инфлуенсера са милионима пратилаца, сликама луксуза и успеха, као мерилима за сопствена нереална очекивања и жеље. Тежња ка брзом богатству или слави без разматрања труда и рада који су често неопходни за постизање таквог успеха, међутим, погубни су за младе особе које тек треба да направе лични систем вредности.
„Селебрити култура” учи младе да свако може бити бренд. Од Кајли Џенер до Роналда, порука је јасна: ти си производ и сваки твој пост, твит или ТикТок видео може бити корак ка слави и богатству. Неважно је да ли имаш таленат, битан је број пратилаца.
Захваљујући друштвеним мрежама, страх од пропуштања „важних” ствари (FOMO - Fear of missing out ) постао је национални спорт. Млади су бомбардирани сличицама савршених живота, савршених тела и савршено инсценираних путовања. Да ли је ЈОМО (радост због пропуштања) можда прави одговор? Одмор од бесконачног скроловања може бити први корак ка менталном здрављу.
Млади би требало да науче да разликују стварни живот од онога на екрану и да схвате да права вредност долази изнутра, а не из броја лајкова на Инстаграму.
Где је граница
У свету где је свака контроверза добра контроверза и где је лош публицитет само још једна врста рекламе, млади се могу лако изгубити у мору контрадикторних порука.
Бити млад у доба фотошопа може бити „брутално”, пише BeActive. Са стандардима лепоте који су недостижни нормалним смртницима, није ни чудо што се све више младих бори са сликом свог тела и недостатком самопоштовања. „Селебрити култура” не чини ништа да то ублажи, промовишући нереалне идеале који могу да доведу до озбиљних психолошких проблема.
Захваљујући инфлуенсерима, свет је постао наша лична „Amazon Prime” платформа. Желите славу? Објавите вирални видео. Желите богатство? Покрените бјути бренд. Желите поштовање? Постаните инфлуенсер. Шта се, међутим, десило са вредностима као што су стрпљење, рад и посвећеност? Они су за „старомодне душе”.
Опсесија славнима, такође, може да доведе до поремећаја самоперцепције младих. Стално поређење са идеализованим и често нереалним приказима познатих, може негативно да утиче на задовољство сопственим животом.
Ни утицај на понашање омладине не треба занемарити. Они могу да имитирају понашање које виде на друштвеним мрежама, што укључује и негативне аспекте као што су нездрави животни стилови или ризична понашања. Постоји тенденција да се материјални посед сматра мерилом успеха, што може довести до прекомерне потрошње, зависности од кладионица и финансијских проблема.
Није све негативно
Није, међутим, све негативно. Славне личности, такође, могу и позитивно да утичуи и постану инспирација и мотивација за постизање циљева младих особа које их “прате”.
Неки „селебрити” користе своју платформу за промоцију хуманитарних питања, здравог начина живота и образовања, што обично има позитиван одјек међу младима.
Пратећи познате, млади, такође, могу да се развијају, имају прилику да се упусте у свет креативности и иновација, где могу да науче како да своје идеје претворе у стварност. Било да је реч о фотографији, видеу или писању, инфлуенсери им показују како се страст претвара у уметничко дело.
Комуникацијске вештине су још један важан аспект који млади могу развити пратећи инфлуенсере.
Инфлуенсери често деле садржаје који обухватају широк спектар тема, од науке и уметности до технологије и културе, омогућавајући пратиоцима да прошире своје видике и открију нове интересе. Они их уче како да ефикасно изразе своје мишљење и комуницирају са другима, како да постану бољи слушаоци и говорници, што су вештине које ће им користити у свим аспектима живота.
Важно је да се омладина у Србији, као и свуда, подстиче на критичко размишљање о утицају славних на њихове животе. Родитељи, образовни систем и медији играју кључну улогу у обликовању здравих ставова и вредности. Промовисањем реалних узора и вредновањем личног развоја и достигнућа, може се помоћи младима да изграде стабилан идентитет и отпорност на негативне утицаје глобалне опсесије славнима са друштвених платформи.
Док „селебрити култура” наставља своју шетњу црвеним тепихом кроз наше животе, важно је уочити да иза сваког сјајног селфија, иза сваке блиставе хаљине на додели награда, постоји стварна особа, са правим проблемима, страховима и несигурностима.
