Стент - мрежица која спасава живот
Стентови су мали медицински уређаји, специјално дизајниране жичане мрежице, направљене од легуре метала који су компатибилни са људским ткивима. Уграђују се на место сужења крвног суда, посебно коронарних артерија које снабдевају срчани мишић крвљу.
Стент се уграђује како би се раширио крвни суд на месту сужења и обезбедио нормалан проток крви кроз њега. Најчешће се стент уграђује пацијентима који су преживели инфаркт миокарда, који имају атеросклерозу (исхемијску болест срца и ангину пекторис), код пацијаната који су оперисани хируршким бајпасом коронарних артерија и поново имају ангину пекторис или инфаркт срца.
Одлука о евентуалном постављању (пласирању) стента најчешће се доноси на лицу места, чим се заврши дијагностичка коронарографија.
Процедура постављања стента назива се коронарна ангиопластика и обично се изводи у специјализованим салама за катетеризацију. Катетер се уметне кроз артерију феморалис (бедрену артерију) и уводи се кроз крвне судове до коронарних артерија. Балон катетер се користи за ширење сужених делова артерија, а затим се стент поставља како би се одржала проходност.
Стентови се могу поставити и кроз брахијалну артерију на руци. Овај приступ је користан код пацијената који имају специфичне потребе или контраиндикације за постављање стентова кроз феморалну артерију.
Процедура се обично изводи под локалном анестезијом. То значи да се само подручје око места убода анестезира, а пацијент је будан током поступка, који није болан, већ само нелагодан. Поступак се прати и обавља уз помоћ рендгенског контраста.
Већина стентова је премазана леком који помаже да се артерија одржи отвореном.
Балон дилатација
Пре него што су стентови постали уобичајени, лечење оклузије коронарних артерија (сужења или блокаде) захтевало је друге методе.
Пре стентова, користили су се лекови за смањење сужења артерија. На пример, нитроглицерин се примењивао како би се привремено прошириле артерије и ублажили симптоми ангине пекторис.
Ови лекови, међутим, нису решавали основни проблем сужења.
Користила се дилатација балоном (ангиопластика без стента) која је укључивала уметање балон катетера у сужену артерију. Балон се затим надувавао како би проширио артерију и побољшао проток крви. Међутим, без стента, кад се балон извуче, постојала је већа шанса да се артерија поново сузи.
Коронарна бајпас хирургија се метода која се и даље примењује. Код ове операције хирург користи део вене или артерије из другог дела тела (најчешће вене сафене из ноге или унутрашње грудне артерије) како би премостио сужене или блокиране делове срчаних артерија. На тај начин се омогућава нормалан проток крви до срчаног мишића.
У последње време, код одговарајућих индикација, користе се биоапсорбирајући стентови који се постепено разграђују у телу, остављајући природну артеријску структуру. Новина су стентови са оптичким кохерентним томографом (ОЦТ), који омогућавају прецизно праћење стента током постављања.
Први стент уграђен пре 38 година
Стентови су трајно решење у већини случајева. Међутим, постоји ризик да се сужење врати у 2 до 20 одсто случајева.
Редовни прегледи и придржавање лекарских савета о промени исхране, престанку пушења, физичкој активности и контроли стреса, помажу у одржавању трајности стента.
Уградња стентова је револуционарно побољшала лечење коронарне болести, омогућавајући пацијентима бољи квалитет живота и смањење ризика од срчаних компликација.
Први стент уграђен је 1986. године. Два независна тима, др Жака Пиела, француског кардиолога и пионир у области интервенционистичке кардиологије и др Улриха Сигварта, швајцарског кардиолога, поставили су прве стентове у коронарне артерије. Ова два тима су отворила ново поглавље у лечењу срчаних болести.
Они су користили саморазвијајући (Палмаз-Шац) стент који се ширио под дејством тела и постављао уз помоћ балона.
Прва уградња стента за лечење акутног инфаркта миокарда урађена је 1991, да би три године касније, после клиничких испитивања која су потврдила ефикасност стентова, ФДА одобрила њихову употребу у Сједињеним Америчким Државама.
Стентови су се од тада значајно развили у дизајну и саставу.
Први стентови су били од нерђајућег челика. Касније су развијени стентови са леком који смањује ризик од поновног сужења артерија (рестенозе). И даље постоје истраживања како би се стентови унапредили. Ради се на развоју бољих стент платформи, биокомпатибилних полимера, нових лекова и биоресорбирајућих оквира.
Од срца до ока
Стентови се користе у лечењу и разних других болести. Осим срчаних, коронарних стентова, постоје и ендоваскуларни стентови који се користе за третирање периферне артеријске болести (сужење артерија других делова тела осим срца), цереброваскуларне болести (која захвата мозак) и стенозу бубрежних артерија (сужење артерија које снабдевају бубреге крвљу).
Поред постављања стентова у артеријама ногу, руку, врата или бубрега, стентови се могу поставити и унутар уретера (цеви која повезује бубреге и бешику), за третирање или превенцију опструкције урина из бубрега.
Простатични стентови се користе за омогућавање мокрења код мушкараца са увећаном простатом, а стентови се постављају и за третирање опструкције црева. Често се примењују код особа са узнапредовалим карциномом дебелог црева или другим узроцима блокаде црева.
Стентови помажу и особама са узнапредовалим карциномом једњака, јер одржавају отвореност једњака како би особа могла да гута меку храну и течности.
Панкреасни и билијарни стентови се користе за дренажу жучи из жучне кесе и панкреаса до танког црева. Често се примењују када жучни камен блокира жучни канал и изазива потенцијално опасно запаљење.
Микро-бајпас стентови су недавна иновација која се користи код особа са благим до умереним глаукомом отвореног угла. Имплантирају се микрохируршки у око, како би се смањио интраокуларни притисак (притискање унутар ока) и успорио напредак болести.
