Први компјутерски „баг” био је прави мољац
Историја компјутерских „багова” је прича која сеже уназад све до почетака модерног рачунарства.
Термин „bug” за означавање грешке или проблема у машини или систему није нов. Заправо, овај израз се користио још у 19. веку, а приписује се чувеном изумитељу Томасу Едисону који је „багове” користио за описивање малих грешака и тешкоћа у својим дизајнима.
Најпознатији догађај који је учврстио термин „баг” у лексикон рачунарства, међутим, десио се 9. септембра 1947. године. Тада је тим инжењера који је радио на Универзитету Харвард, на рачунару Марк Два, открио правог инсекта - мољца - заглављеног у једном од компоненти машине.
Мољац је изазвао квар у раду рачунара, а након што је извађен, неко га је залепио на дневник логова са натписом „први стварни случај проналаска бага”. Тај дневник, са мољцем и даље унутра, данас се налази у колекцији Националног музеја америчке историје Смитсонијан института.
Овај догађај је постао легендарни део историје рачунарства, делом и због присуства Грејс Хопер, пионирке у области рачунарства, која је касније постала адмирал у морнарици Сједињених Америчких Држава. Иако се често погрешно мисли да је она забележила овај „баг”, она је, заправо, особа која је вероватно учинила инцидент познатим.
Грејс Хопер, позната као „Мајка компјутера”, била је један од првих програмера и изумила је први „компајлер” за обраду података на енглеском језику (преводилац који узима програмски језик, као Ц++ и претвара га у упутства која рачунар може да разуме), што је поставило темеље за развој независних програмских језика, као што је COBOL, у чијем је развоју такође помогла.
Мада термин „баг” није настао тог дана, проналазак правог инсекта у рачунару додао ново значење термину и учврстио га у рачунарском жаргону. Од тада, „debugging” или отклањање „багова” постало је стандардни део процеса развоја софтвера, а термин „баг” се користи за описивање грешака у коду које могу утицати на функционалност, сигурност и безбедност рачунарских оперативних система.
