Витамин Д – мач са две оштрице

Унос више од 4.000 интернационалних јединица (IU) свакодневно, током дужег временског периода, може имати више штете него користи, посебно за старије особе и труднице

(Printscreen/Instagram)

Мада је витамин Д неопходан за правилно функционисање организма, прекомерна или недовољна количина може довести до здравствених проблема. Витамин Д је познат по својој улози у одржавању здравља костију, превенцији инфекција и регулацији нивоа калцијума у крви, али његова претерана употреба, посебно после епидемије корона вируса, може бити „мач са две оштрице”.

Д витамин се раствара у мастима и игра кључну улогу у јачању имунолошког система. Његова улога у апсорпцији калцијума, кључна је за одржавање здравља костију и превенцију остеопорозе.

Неки истраживачи сугеришу да витамин Д може смањити ризик од развоја одређених хроничних болести, укључујући неке облике рака.

Прекомерна количина витамина Д, међутим, може довести до калцификације крвних судова, што повећава ризик од кардиоваскуларних болести. Високи нивои Д витамина у крви могу изазвати хипервитаминозу, са симптомома као што су мучнина, повраћање, слабост, а чак и оштећење бубрега.

Овај витамин реагује са одређеним лековима, што може утицати на њихову ефикасност или изазвати нежељене ефекте.

Због ових потенцијалних ризика, важно је узимати га у препорученим дозама и под надзором здравственог радника. Балансирање нивоа витамина Д може бити изазов, али је кључно за очување здравља и превенцију болести.

Суплементација витамином Д може бити корисна, али није увек неопходна и може имати и негативне ефекте ако се узима неправилно. 

Унос више од 4.000 интернационалних јединица (IU) свакодневно, током дужег временског периода, може имати више штете него користи, посебно за старије особе и труднице.

Статистички је значајно истраживање које је показало да је суплементација витамином Д и калцијумом имала смањење стопе смртности од рака за 7 одсто, пре свега смањењем колоректалног карцинома. Међутим, такође је статистички значајно и повећање стопе смртности од кардиоваскуларних болести за 6 одсто.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Aparna Jain (@aparna_jain21)

Како долази до хипервитаминозе Д

Постојећи здравствени поремећаји који утичу на метаболизам витамина Д, као што су болести јетре и бубрега, могу ометати претварање витамина Д у његов активан облик. Стања попут целијакије или Кронове болести могу отежати апсорпцију витамина Д из хране, што може довести до прекомерног узимања суплемената.

Недовољно излагање директној сунчевој светлости смањује производњу витамина Д у кожи, што може довести до повећаног уноса суплемената и ризика од хипервитаминозе.

Важно је узимати витамин Д у препорученим дозама, како би се избегло предозирање и потенцијалне здравствене компликације.