Млађе генерације имају већи мозак. Да ли је то добро?
Хипокампус, који игра главну улогу у памћењу и учењу, проширио се за 5,7 одсто у запремини када се пореди неколико генерација
Величина људског мозга може се постепено повећавати током времена, а то би могло да смањити ризик од деменције код млађих генерација.
Студија је изучавала изглед мозга више од 3.000 Американаца, старости између 55 и 65 година, и открила да они рођени 1970-их имају 6,6 одсто већи укупни волумен мозга од оних рођених 1930-их. Припадници генерације X такође су имали скоро осам процената већу запремину беле материје и скоро 15 процената већу запремину површине сиве материје од припадника тихе генерације. Један специфичан део мозга, назван хипокампус, који игра главну улогу у памћењу и учењу, проширио се за 5,7 одсто у запремини током узастопних проучаваних генерација.
„Чини се да деценија када се неко роди утиче на величину мозга и потенцијално дугорочно здравље мозга”, објашњава неуролог Чарлс Декарли са Универзитета у Калифорнији који је водио истраживање, наводећи да генетика игра главну улогу у одређивању величине мозга, али наши налази указују на то да спољни утицаји, пише Science alert.
Данас деменција погађа десетине милиона широм света, а како се светска популација која стари, повећава број дијагноза ове болести, на путу је да се утроструче у наредне три деценије. Али, ево нечега са надом за разматрање: у последње три деценије, учесталост деменције у Америци и Европи опада за око 13 процената сваке деценије. Чини се да се апсолутни ризик од деменције смањује за млађе генерације, вероватно због здравијег начина живота и васпитања.
Деменцију карактерише стањивање сиве материје мозга, зване кортекс, која игра улогу у памћењу, учењу и расуђивању, међу многим другим когнитивним процесима. Пошто се болесни мозак постепено смањује током времена, логично је да би већи волумен за почетак могао помоћи у заштити од губитака повезаних са годинама. Заиста, студије су показале да су когнитивне перформансе боље код пацијената са Алцхајмеровом болешћу са већим главама, што подржава ову такозвану „хипотезу о резерви мозга”.
Да би видели да ли величина мозга може да објасни мању инциденцу деменције код млађих генерација, Декарли и његове колеге су користили податке прикупљене у студији која је пратила здравље Американаца рођених између 1930. и 1980. године. Када су учесници имали између 55 и 65 година, што се догодило између 1999. и 2019. године, подвргнути су им магнетној резонанцији мозга. Ти подаци су објављени тек у октобру 2023. године. Затим су Декарли и колеге показали да млађе генерације имају већи обим мозга, како у целини тако и на регионалном нивоу. Тим није само упоредио оне рођене 1930-их са 1970-им. Поновили су анализу међу 1.145 одраслих особа сличног узраста који су такође рођени 1940-их и 1950-их. Још једном, њихови налази су открили стабилан и конзистентан пораст обима мозга деценију у деценију – ефекат за који истраживачи кажу да је мали за појединца, али „вероватно ће бити значајан на нивоу популације”.
„Веће структуре мозга попут оних које смо приметили у студији могу одражавати побољшани развој мозга и побољшано здравље мозга. Већа структура мозга представља већу мождану резерву и може ублажити ефекте болести мозга повезаних са узрастом у касном животу као што су Алцхајмерова болест и сродне деменције”, рекао је Декарли.
Неуронаучници се, међутим, не слажу увек око тога да ли је запремина мозга одговарајућа замена за резерву мозга. Неке студије нису успеле да покажу било какву повезаност између перформанси памћења и запремине мозга током времена. Величина, на крају крајева, није све када је у питању функција мозга. То вас не чини нужно паметнијим. Али то би могло да обезбеди добар тампон за погоршање које долази са годинама.
