Негујмо лепоту, а не само филере
Надамо се да ће телевизије у наредном периоду, уместо да се баве холограмима, упослити неке нове младе школоване сценографе и костимографе
Истраживања, савремени стил живот, али и писма наших читалаца и саговорника, указују на то да се данас ТВ програм готово и не гледа. Све мање имамо времена да садржаје пратимо у реалном времену, у термину предвиђеном за одређене емисије, серије, филмове... По жељи, и по потреби, телевизију гледамо „одложено”... Одавно нам није више једина преокупација и начин забаве и информисања.
Више само не шалтамо канале, већ и бирамо, премотавамо... Овај изум човечанства, да сами себи креирамо и дозирамо шта и колико желимо захваљујући модерној технологији и кабловским оператерима, стигао је чак и у најзабаченија села. О тинејџерима и младима да и не говоримо. Они су одавно дигли руке од телевизије. Све што желе и што им је потребно налазе на интернету, друштвеним мрежама и, евентуално, на стриминг платформама. Да ли су помало или мало више и телевизије због тога криве што им не поклањамо време и поверење?
Коме се онда ТВ креатори обраћају? И за кога стварају програм? Највернији су им наши драги пензионери, уједно и редовне платише, којима је ТВ често и једино друштво. Ако је то већ тако, зашто онда не праве програм по укусу и мери наших најстаријих суграђана. То свакако не значи да ТВ треба да их шиканира, застрашује и обмањује пропагандним програмом „до даске”. Ако лошије чују, не значи да су глувонеми...
Такође, серије које би могле да им се допадну и да их заинтересују, емитујте у неком пристојнијем термину. Не знам зашто, често најквалитетнији играни програм ћушнут је у претпоноћне сате, а сцене насилништва и експлицитног секса у ударни термин? Не само да не могу да га дочекају наши најстарији, него ни земљорадници, трактористи, пољопривредници, и сав онај радни свет који раном зором започиње дан. Као што рекосмо, чак ни млади, који су у то време, највероватније, негде у „лајву”...
Преписке са нашим читаоцима подсетиле су нас и на онај сегмент ТВ програма који је потпуно запостављен, запуштен, скрајнут и о којем нико данас не води рачуна, а то су костимографија и сценографија. Поражавајући је податак да јавни сервис има само три запослена костимографа... Није ни чудо што пластично цвеће, склепани декор, неинвентивне кулисе и неприкладна гардероба руже телевизијске студије и програм. То је исто као када се не бисмо трудили да средимо стан у којем живимо или када бисмо одлазили на посао и јавна места у ритама... Као да сви заборављају да је овај уметнички занат веома важан за лепоту програма и да је телевизија визуелни медиј који и сликом доприноси садржају.
Замислите како би било када бисмо вам ми нудили нечитка слова, замрљане стране и несређени рукопис? У месецу када ТВ ревија обележава 57. рођендан, подсећамо да смо, поштујући наше читаоце, претходних година увећали фонт слова, скратили дужину текстова, чинећи их читкијим и пријемчивијим оним најпосвећенијима који још имају воље и стрпљења да читају... и да из недеље у недељу подједнако водимо рачуна, колико о садржају, толико и о изгледу страна.
Јер, сваки текст се лепше чита када је и страна уредна. Као што је и боравак лепши у лепо декорисаном и чистом амбијенту. Управо то очекујемо и од телевизије. И да је слушамо, али и гледамо! И да нам то гледање буде угодно. Надамо се да ће телевизије у наредном периоду, уместо да се баве холограмима, упослити неке нове младе школоване сценографе и костимографе јер тај смер још увек постоји на Факултету примењених уметности. И да ће учинити ТВ програм лепим и за душу, али и за око.
Пролеће је право време за велико спремање авлија и сокака, балкона, гардеробера. Одбаците старудију и уз мало маште и без превеликог улагања све је могуће. Изветрите гардеробу на лепом пролећном сунцу, засадите цвеће, избаците пластично... Одените водитеље у пристојну одежду, избаците из студија барске столице јер нико не жели да гледа саговорнике како се презнојавају и чуче, као роде... Непријатно нам је, у њихово име. Приметимо лепоту и негујмо лепоту... А не само силиконе и филере...
